Објављено од стране: деда Страле | мај 27, 2014

RAPORT 132, drugi dio, MAJ 2014

20140508_191555

Majski borAvak na rivijeri matt-ori Unin deda Strale iskoristio je da proslavi i svoju krsnu slavu Djurdjevdan, onako skromno i bez gotovo ikakvih religijskih obilježja ako se izuzme tradicionala slavska svijeća. Naravno, slava ne može da prodje bez dobro ića i pića pa je tako bilo i ovaj put. Tokom zaista divnog sunčanog dana, slavsko prase našlo se na ražnju a onda je stvar oko pečenja u svoje ruke preuzeo Dunja proslavljeni čačanski pečenjar. Uz tačno doziranje jačine vatre, non-stop ravnomjerno okretenje ražnja prikačenog na Riletov auto, uz povremeno prskanje pivcem – poslije višečasovnog pečenja – na stolu  se našla kamara pečene prasetine i fešta je moglam da započne.

I ovim putem moram da se zahvalim gospodinu Dunjiću na perfektno obavljanom ovom delikatnog zadatka jer da ne bi  njegovog zalaganja i umijeće zasigurno ne bismo imali predivno pečanje sa nezaboravnom hrskavom koricom. Hvala ti Dunja care još jedared i kada je u pitanju pečenje praseta ili jagnjeta – znaj da te nećemo mijenjati!

Image

 

Abi, Riletovi minijaturni šnaucer i redovni posjetilac rivijere, naprosto je opčinjena jezerskom vodom. Čim se neko od pecaroša nacrta na pontonu eto ti Abi pristiže i neumorno fiksira vodu i plovaka. Kada se na udici nadje ribče i kada ga izvučemo na ponton, Abi sva ushićena prati koprcanje ribice a kada joj istu damo, ona trk na obalu i razdragano se igra sa ulovom. No, brzo joj dosadi i ostai ribu na suvom a odmah potom evo Abija na starom mjestu sa isčekivanjem da li će joj neko udijeliti njenu omiljenu igračku…

Image

Ako ste duže vrijeme odustni i ne posjećujete svoj plac na Srebrnoj rivijeri a povrh svega ako niste RAJA već neka budibogsnami NAMĆORČINA – onda, ono što vas najmanje može strefiti, je da vam plac totalno zaraste u travu i korov. Srećom ove NAMĆORČINE su u manjini ali RAJA, dolazila ili ne, uvijek će se neko naći da i njihov plac dovede u red, da pokosi travu ili popršće voćke. Ulogu tog dobrotvora često na sebe preuzima Zoki Laki lazarević koji naprosto ne može da miruje, koji mora nešto da radi i raducka pa tako očas krene u šišanje trave kod ovog ili onog komšije, u prskanje voćki na nekom od susjednih placeva. Tako je bilo i tokom ovog majskog boravka kada se laki svojski potrudio da oklni tereni kod Dunje i Bobana budu dovedeni pod konac, da travnjake dovede do pod konac…

Image

Već sam izvještavao o ‘kaparošima’ odnosno popularnim kačketima sa imenom vlasnika i natpisom Srebrna rivijera. U medjuvremeni ova pokrivala za glavu postala su veoma popularna i tražena i svako bi da ih posjedjue bez bzira što na rivijerei nije čest ni kao gost. Bilo kako bilo, kaparoši se sjetiše na naprave ovaj zajednički snimak na kome je gospodin počasni ambarador gologla – nema kačet. No, neka ne brine naš Branko Živčić jer su preduzeti konkretni potezi da i on dobije pokrivalao sa natpisom ‘Srebrna rivijera Brano’ i kada bude svoj kačket natukao na glavu ima da napravimo novi snimak sa ovom petorkom  i sa kačketima na svakoj glavi…

jezerski kvintet

Jdna od omiljenih faza na Srebrnoj svakako je naš Satmir Gaši, Gale iliti Sata, čovjek koji ne zna da kaže NE, koji jednostavno nije u stanju a da ne pmogne bilo kome na bilo kakavom zadatku i poslu. Posebna priča je njegova teorijska ribolovačka potkovanost ali i veoma upješni praktični rad u zabacivanju štapova i peckarenju na dubinku ili na plovak. Ovaj DOBRICA zaista plijeni svojom neposrednošću i nasmijanošću a pogotovo šarmantnim ponašanjem kada  popije koju čašicu rakijice više ili neko od svoji omiljenih piva. Čuvena je njegova izreka da se na rivijeri dnevno troši gajba piva po glavi učesnika, izreka koja se stalno potvrdjuje i dokazuje – SATO, ŽIV I ZDRAV NAM BIO!!!

Image

Dragi gosti u drugoj majskoj polovini bili su nam stari pajtosi i prijatelji Flaja i Lani neša iz kragujevca, vrsni pecaroši na plovak, majstori svog i svakog drugog zanata, nenametljivi drugari koji vas već na prvi pogled obhrvaju svojom neposrednošću i šarmom. Ovaj put nije bilo prilike da se iskažu kao neki koji su upecali na kilograme i koligrame jezerske ribe ali i pored tog vremenskog hendikepa tandem i kragujevačkog kliničkog centra je pokazao svoj profesionalni i kulturni odnos prema prirodi, jezerskoj vodi, postavljenim pravilima i postulatima.
Ako ribanije baš se pretrgla u uzimanju ponudjenh mamaca – zajedno sa ostalim ‘banditosima’ – Flaja i laki nalazili su zajednički jezik za velikim stolom na lakijevoj terasi bilo da se na istom gledalo ulaptop ili u ambalažu vina, rakijice, piva i mineralne vode…
Ovaj snimak malo nam je zaklonio Nešu Lakija koji je  još za dana, zajedno sa Galetom, svojski se potrudi da očisti stotinak bodorki koje su poslije toga ispržene u tanjirači i u slast poklopane…

Image

20140520_152820

I dok se mutnonabrekli Dunav valjao u svom vjekovnom koritu a Gradištanci punili pjeskom odbrambene vreće, na obali Srebrnog jezera grupa ribolovaca isprobavala je pecaroško umijeće. Izbačena višemetarska artiljerija pecaljki povremeno podrhti od zakačene bodorke, crvenperke i babuške. Uglavnom, u čuvarkama je bilo ulova taman da se za fudbalsko finale pripremi ukusno mezence. Autor ovog snimka i teksta nije bio te sreće jer cijeli bogovjetni dan nije upecao ribica ni za jedan čestit obrok a kamoli za Lakija, Galeta, Radeta i moju malenkost koja je glerdala špansko nadmetanje za ušati pehar…
Za utjehu, jedino je matoreći pogodio tačno rezultat utakmice, jedino je tada izašao kao pobjednik a u igranju karata odnosno remija bio je takodje na vrhu ali kao apsolutni gubitnik…

Image

Image

Bilo je veselo, radosno i bučno i kod komšije Radeta Brkića koji je ugostio svog sestrića Radoslava Veljovića, gospodina koji već decenijama živi u kanadskom gradu Torontu. Uz zajedničkog prijatelja Simu i nas ‘starojedioce’ očas se stvorila ugodna atmosfera za priču i čašicu a ovaj snimak  načinjen je na startu jedne takve sjedeljke uz domaći sir i domaću rakijicu. Naravno, i Rade i Radoslav, trudili su se da iskažu svoja pecaroška umijeća ali sticaj okolnosti nije im išao na ruku. Iznerviran što jezerska riba nikako da proradi Radoslav Kanadjanin uzeo je pecaljku pa pravo na obližnji kanal. I pored travurine do gušurine i koprive za izvoza tj. nepristupačne kanalske obale, Rade mladji je očas upecao desetak pokrupnih crvenperki te njegovom imenjaku ništa nije preostalo nego da ih očas očisti i pripremi za tiganja. Da su ih u slast pojeli – ne treba ni da posumnjate!

20140523_125126

Image

To bi bilo izvješće sa ovogodišnjeg majskog višednevnog boravka na našoj predivnoj Srebrnoj rivijeri. Naredna tri mjeseca je ustaljena pauza a u septembru, Bože zdravlja, vidjamo se isponove. Već sada da poželim dobrodošlicu Flaji, Neši, Radoslavu, Simi, Galetu, Brani a i sopstvenoj malenkosti. Uz sjajne domaćine kao što su Laki, Rile, Dunja, Boban, Vlada, Džaja, Rade Brkić i drugi – ima da napravimo fešte i fešte za pamćenje, za priče i prepirčavanje…

 

 

 


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: