Објављено од стране: деда Страле | мај 26, 2014

RAPORT 132 – MAJ 2014

Image

Polagano ode i ovaj nikad ne ponovio se maj, mjesec u godini koji najčešće opisujemo kao najljepši ali eto ima i najužasnijih i najtragičnijih majeva. Srebrno jezero bilo je izvan poplava i nadiranja voda i jedino ako ste bili na obali Dunava mogli ste uočiti njegovu muljavost, stotine svakajakog granja i plastike koje se valjaju ali i oprezne Veliko Gradištance koji ništa nisu željeli da prepuste ćudi vode pa su blagovremeno na već utvrdjen nasip postavili džakove sa pjeskom. Ranije iskustvo ih je nagnalo da i na najmanji nagovještaj elementarne prirodne nepogode blagovremeno reaguju i preduzmu sve za odbranu i zaštitu ove baš lijepe srpske varošice…

Image

A maj je počeo ne može biti ljepše pogotovo za gospodina Zorana Lazarevića… em mu je započeo tradicionalni majski godišnji odmor, em mu je po prvi put u posjetu pristigao njegov unuk junačina Uroš-Uki. Naravno šta je djed prvo učinio nego odveo svog ljubimca na ponton i onaku držeći ga u krilu demontrirao svoje pecaroško umijeće. Još kada se ispred Urketa pojavila prva upecana bodorka – radosti i sreći nigdje kraja. Profesor ribolova ondnosno gospodin Zoran Lazervić već iz ovoga je zaključio da je dobio doslijednog nasljednika i da će malecki već koliko idućeg maja sam puniti čuvarsku sopstvenom upecanom ribom…

Image

Srebrna rivijera od maja ima novog stanovnika, kanarinca rase španski timbrador. Za kratko vrijeme postao je opšti ljubimaca naprečac kršten kao Djole. U predivne arije cvrkute iz svog genetskog arsenala Djole je očas isti nadopunio zvukovima koji sa svih strana dopiru od žaba, vrabaca, slavuja i drugih živuljki s obale Srebrnog jezera.

20140520_092649

Naravno, nikako ne smijem zaboraviti da je Djole dospio u vlasništvo Zorana Lazarevića zahvaljujući predusretrljivošću našeg osvjedočenog prijatelja neše lakija iz kragujevca vlikog stručnjaka za ptice pjevačice i sjajnog čovjeka daleko poznartijeg po čuvnoj rečenici ‘Pa ti i ne znaš s kim pričaš!’Ako želite da poslušate pjevačko umijeće ove predivne ptičice skoknite na ovaj priloženi link http://www.youtube.com/watch?v=ngt-7ltRYsQ

Image

U redovnoj godišnjoj posjeti bio namm je gospodin Branko Živčić, počasni Ambasador Srebrne rivijere u Bosni i hercegovini, tačnije u i medju rajom popularnogm tuzlanskog kafića ‘Akademija’. Dok su neki dobijali poklone Brano se sam potrudio da pronadje svog ljubimca jednog rasnogkučka koji je iz ko znakojih razloga došao do nas. Naravno, četvoronožni gost je primljen kako dolikuje od strane jednog ambasador a bogami nije ostao uskraćen za bar jednu dobru porciju koski i mesa od prasetine. kad većpominjemo našeg vrlog prijatelja da kažem da je tokom  boravka na rivijeri baš uživao te tako u opuštanju zabilježismo i nardni snimak sa pontonagdje je Brano otišao da peckari ali što zbog sunca, što zbog idilične prioobalne atmosfere a bogai što i od rakijice i pivca – ambasador uze sebi za pravo da pridrijema u ribarskoj  fotelji. Kada se probudio ispričao nam je svima vic od dalmatinki koja je nosila nekog ranjenika i o njenom upitu ‘bili ti malo mogao sada piške’. Efekat – svi prisutni su se povaljali od smijeha na ovu ambasadorsku dosjetku…

Image

Bogami i ovog maja rivijerdžije su bile baš vrijedne, na svakom polju, udranički se radilo oko sredjivanja objekata i okoliša a svakako i za trpezom. Naš čile Dunja, sa Vladanom, Riletom i Lakišom, uspio je da ogradio svoj plac i plac pokojnog Miše jednom zaista lijepom ogradom. Trebalo je iskopati na desetine rupa da se postave noseći stubovi, pa iste zabetonirati i na sve to pridodati poprečne daske. Radilo se udarnički a udarnički zalijevalo hladnim pivom a rezultat ovog posla prikazan je na narednom snimku…

Image

Naravno, ni rivijeru nisu zaobišle obline kišne padavine tako da je bilo dana da se nos nije mogao promoliti a kamo li otići do pontona i pecati. Moja tvrdoglav bosanska malenkost pokušavala je na sve načine da doaka dosadnoj kišurini, da zabaci svoju pecaljku pa makar to se kršilo sa njegovim principima. I ovi mangupi uspjeli su da naprave ovaj snimak u kome je na meni crvena kišna kabanica sa znakom mog omrženog fudbalskog kluba. Jedva su dočekali da vide deda Straleta u bojama novog državnog prvaka u srpskom fudbalu (čestitke!) tvrdeći pri tome da će matoreći uzurpirati to što uredjuje ovaj blog i neće objaviti kompromitirajuću fotografiju. Evo objavih je uz veliki uzdah – bilo i ne ponovilo se!

Image

Veliko Gradište je i dom stotine i stotine lasta. Dok prolazite ulicama ove palanke ove predivne letačice proleću vam pored glavu u svom neprekidnom lovu na razne muve i bubice. Maj je mjesec u kome one grade nova i obnavljaju postojeća gnijezda. Spuštaju se na zemlju pored neke bare, skupljaju blato i onda nose pod nečiju strehu da ‘udare’ novosagradjeni red na svom domu u kojem uskoro treba da odgoje svoju mladunčad. Mobilni fotoaparat Samsung Galaxy II zabilježio je upravo taj momenat prikupljna gradjevinskog maerijala dok je u pozadinu na carnisku kontrolu pristizao veliki riječni brod…

Image

(nastavak slijedi koliko već sutra)


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: