Објављено од стране: деда Страле | септембар 23, 2013

RAPORT 124, septembar 2013.

Image

Cijelo proteklo ljeto kontao sam kako ću u septembru, kada prodju paklene vrućine, na Srebrnom boraviiti nekih desetak dana , kako ću uživati sa rivijerdžijama a posebno sa starim prijateljima kragujevčanima Flajom, Nešom i Mićom, sa pajtosima Satom, Riletom i Lakijem. Svakodnevno sam u ovoj matorećoj tintari kontao kako ću sa pontona zabacivati pecaljku, pripomagati oko ustaljenih poslova spremanja obroka, odlaziti na gradištansku pijacu, pijuckari rakijicu i pivce, slušati neizbježne ribolovače priče i pričice, uživati u zaista predivnom prirodnom okruženju…
I ti dani dodjoše, nažalost i prodjoše, i u ovom izvješću pokušaću donekle da vam prezentujem šta se to na Srebrenoj rivijeri dešavalo od polovine septembra pa narednih deset dana koliko je moje dugoisčekivano ljetovanje trajalo…

20130917_094347

No, da krenem sa maloprije pominjanom ekipom neposrednih učesnika i da vam ih predstavim glede priložene fotke (s lijeva na desno): Mića, Sata, Laki, Flaja, moja matoreća malenkost, Neša i Marko. nedostaju Rade komšija ‘kanadjanin glasnogovornik’, Rile, Dunja, Vladan i Sale koji su bili zauzeti pripremanjem praseta za ražanj ali priznaćete da i ovako ne izgledamo loše.
No, bilo kako bilo, stari prijatelji i ahbabi baš su se trudili da tokom dana i večeri atmosfera bude na izvanrednom nivou bez obzira što je (ne)vrijeme činilo svoje. Kiša i kišurina natjerale su Flaju da izrekne i ovu rečenicu:
– Da seljaci znaju kakav sam baksuz odmah bi me za vreme suše zvali na svoje njive jer ja dok sam u Kragujevcu nigde oblačka nema a čim dodjem na jezero kiša počne da pada kao da nikada nije ni kanula, natopi se zemlja da noge same klize a od nekog ljudskog pecanja nema ni pomena!

Naredna fotka vezana je za gore pomenuto prasence. Kada se isto našlo na ražnju, brigu oko pečenja preuzeo je Neša-Laki kragujevčanim jedan od tamošnjih vodeći kuvara-kulinara trudeći se da mu se uvijek pri ruci nadje flajka LAV pivceta jer i tako nataknuto na ražanj prase voli da se napije, da se pivom poprska kako bi njegova kožica krckala pod zubima i bila još ukusnija. Uglavnom Neša je odlično odradio povjereni radni zadatak te su rivijerdžije jednoglasno donijele odluke da ga ne mijenjamo naredni put kada se budu pekli prasići i jaganjci.

Image

Jedna od najvažnijih novosti sa Srebrne rivijere da smo dobili nove komšije, da gradnju svojih vikendica uspješno privode kraju gospoda Vladimir Petrašković i Milovan Kolarević. Pomenutih podižu identične brvnare od predivnih drvenih oblica, objekte koji i ovako nedovršeni plijene svojom ljepotom a posebno izvanrednim rasporedom prostorija za boravak. Snimak Vladine vikendice načinjen je u momentu kada je ista pokrivana crijepom i prema svemu sudeći ova i vikendica gospodina Kolarevića treba da budu završene i useljive do polovine narednog mjeseca. Naravno, poslije dolazi sredjivanje okolnog prostora, sijanje trave i ostalog rastinja.
Družeći se sa pomenutim novoustoličenim rivijerdžijama očigledno je da će isto prerasti u istinsko komšijsko prijateljstvo baš kako je to tokom ovih godina na Srebrnoj rivijeri odomaćeno.

Image

Svoj rivijerdžijski dom podiže i gospodin Zoran Pendjer. Ovaj izuzetni poznavalac zanata svake vrste odlučio je da vikendicu na sojenica betonskim stubovima podigne u cijelosti samo svojim radom. Za sada mu to itekako uspijeva što se baš ne vidi iz ovog snimka jer je je isti jedva nekako načinjen zbog skučenosti okolnog prostora i činjenice da je objekat podignut baš ‘u sred šume’… Prema riječima ovog Slovenca njegova vikendica treba da bude gotova do narednog ljeta.

Image

Da li bilo jutro, podne ili predveče – kud god da se okrenete uočavate predivno Srebrne jezero, izobilje zelelnila, čujete sijaset ptičijeg oglašavanja, pljuskanje vode i sama od sebe sva čula vam se ustremljuju na ljepoto koja je svuda oko vas. Ne mora da se trudite da objektivom vašeg foto aparata ‘kružite’ naokola u potrazi za nekim lijepim kadrom. jednostavno pritisnete okidač i pogledate šta je ispalo baš kao na ovom narednom snimku načinjenom u predvečerje dok pecaroši na susjednom pontonu strpljivo čekaju da njihova riba zagrize.
Još ako u vama tinja romantika, ako ste nadahnuti i ako vam duša i oči žude za ljepotom – budite uvjereni da ćete na našoj rivijeri naći na pretek predjela i objekata koji će vas podstaći da razmišljate o samo lijepim stvarima, doživljajima, momentima, godinama. S toga, foto-aparata u ruke i samo škljocajte – uživaćete u pregledavanju snimaka i podsjećanju na momente kada su isti nastali…

Image

Tokom ovog produženog vikend boravaka na Srebrnom jezeru održano je instant odnosno nezvanično prvenstvo u pecanju ribe na plovaka. Gore pomenuti bili su učesnici i nakon baš velike ‘ogorčene’ borbe postignuti su ovi rezultati:
prvo mjesto i titulu jesenjeg šampiona u pecanju na plovak ponio je prof. Zoran Lazarević koji je od deset puta zabačene pecaljke ulovi isto toliko riba, znači imao je 100% učinak. Čestitamo majstore!

Drugi je bio Flaja sa nekih 90% uspješnosti, treći Neša sa 85% a četvrti Mića sa75% učinka. Moja malenkost bila je u zlatnoj sredini jer je od 10 zabacivanja izvukla 5 ribica što je itekako veliki rezultat s obzirom da je baš tokom zabacivanja neprestano zvrckao mobilni i ometao me u koncentraciji.
Na narednom mjestu našao se Satmir premda nije direktno učestvovao u takmičenju. Kao što se vidi na priloženoj fotki, ljudina Sato, imao je pobogat ulov ali sve ribe mu nise uzete u obzir jer je većinu ulovio na njemu posebno drag način peckarenja tj. na dubinca iliti dubinjaka.

Image

Unin deda Strale, odnosno moja matoreća malenkost, baš je oćejfila pecajući sa Lakijevog ponton. Takorekuć, od jutra do večeri se sjedilo u ribarskoj stolici i strpljivo čekalo da se neka bodorka zakači na udicu. U tome ga nije sprečavala česta kiša i pljuskovi, nije se mnogo obazirao na vlažnu odjeću i patike. Sve je to doprinijelo da Matt-Ori postavi lični rekord tj. da u toku jednog dana, pecajući od 8  do 17 sati uz pauze za doručak i ručak, ulovi čak 119 riba i ribica (118 bodorki + 1 deverika). Ako se tome doda upecanih 87 bodorki prethodnog dana (Satmir brojao) i nekih stotinak predposljednjeg i posljednjheg dana boravka, onda ne da sam oćejfio nego nauživao kao nikad do sada!

Image

Na žalost, dogodile su se i neke nelijepe stvari. Naime, tražeći ‘hljeba pored pogače’ odnosno pokušavajući da peckari s ‘dama’ umjesto pontona, Neša kragujevčanin poklizno se o betonsku strminu nasipa i, kako reče, čuo se KVRC u desnom koljenu. Uz jake bolove nekako se dovukao do Lakijeve vikendice pa onda trk po zavoje, pa bandažiraj, pa Flaja pravi nekakvu močugu da se povrijedjeni oslanja na nju a ne na uhelaćenu nogu. Uglavno, povreda nije ni malo bezazlena jer iz ličnog iskustva znam da će trebati desetine i desetine dana da se sve smiri i sanira. Neši želimo što brži i uspješniji oporavak pa idućeg septembra da daleko više pazi kuda i kako se kreće…

Image

Za kraj ovog raporta i jedna priča koja može da ima tužan kraj…

Flaja legenda pecaroš, u jednom momenetu, stavi na udicu dva crvića i zabaci uz povik ‘nadam se da neće odmah zgrabiti bandar ili peš’. Od nade ništa ne bi jer poslije desetinu sekundi izvuče osrednjeg bandara koji je i udicu i crviće progutao baš do jaja. U pokušaju da ribu oslobodi metalne udice Flaja je pribjegao njemu znanim ribo-hiruškim metodama no i pored silnog umijeća udica ostade u tijelu nesrećne ribe. Šta će kuda će, ribolovac vrati bandara u jezersku vodu ali ovaj ne odpliva već u samrtnom ropcu pokuša da kako tako oživi. Ali njegove muke skuži jedan dunavski poveći galeb i riba se očas nadje u njegovoj utrobi. Valjda u želji da istu što bolje svari, galeb odleti jedno  pedesetak metara od ponton i spusti se na vodu ljuljuškajući se na talasima…
U takvom stavu bio je preko pola sata i pomislih da mu nešto nije kako treba, da muku muči sa svojim ulovom i progutanom udicom. Još nekih desetak minuta se meškoljio a onda sam ga izgubio iz vida.
S toga, ako primjetite jednog dunavskog galeba kako nije u formi odnosno kako boluje, molim vas da na sve načine pokušate da ga uhvatite i odnesete do veterinara.
Možda sam naivan ali se bojim da mu ona udica ne doaka glave pa bi tako ova skaska, htjeli ili ne, imala tužan kraj…

Image


Responses

  1. Hola amigos, que bonito está el Lago. Os veo a todos muy bien.
    Saludos desde España.

    Date: Mon, 23 Sep 2013 09:35:39 +0000
    To: cristina_g_romano@hotmail.com

  2. Nadam se da ce mo u skorije vreme ponoviti druzenje sa nekim gulasom ili svadbarskim kupusom.Pozdrav za Straleta od Marka iz KG-a.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: