Објављено од стране: деда Страле | јун 17, 2013

RAPORT 122

DSCF7510

Poslije ,,kišurine do gušurine,, koja je baš pretjerala – vikend 14-16. juna – a gdje drugdje nego na našoj Srebrnoj rivijeri, bio je baš suncem okupan i obasjan. Sva ljepota predivnog prirodnog okruženja dolazila je do potpunog izražaja i ugodjaja. Letimični pogled ka nepreglednom zelenilu odmarao je oči i na lice nagonio široki osmjeh, tako da je lično raspoloženje imalo stalnu uzlaznu tendenciju. Usputne Radetove glasnogovorničke jezičke novokovanice kao ‘zakrdžavilo’ samo su doprinosile boljem i veselijem raspoloženju, baš kao i ova fotka načinje na našoj i sa pogledom na suprotnu  obalu jezera…

Image

Kako god da se pogleda, promatranog vikenda, niko nije imao više razloga za radovanje od Goce i Gorana Dunjića jer ugostili su svoje kumove, bračni par Paunović tj. Zoricu i Predraga. Ugostili bogami itekako jer, što Dunja reče, ‘kum nije dugme pa kako god ga okretao prevrtao’. Tom kumovskom drugovanju pridružio se bliski prijatelj Marko Gavnić pa je ekipa imala povoda i za iće i piće. Naravno, bilo je tu i drugih sadržaja kao kada su se kume dograbile bicikla i istima obišle gotovo cijelu suprotnu ‘struja’ obalu tvrdeći po povratku da ista ima baš lijepih grandioznih objekata ali opet sve to nije ni prinijeti našoj rivijeri. Kume drage, svojski su se potrudile da sofra u svakom momentu bude prepuna raznim djakonijama, puna ića i pića, a meni lično mnogo savjeta dadoše vezano za baštu i uzgoj povrtlarskih kultura. Dunjina Goca, mangup jedan, nije propustila priliku da mi ‘natrlja nos’ zbog toga što je ovaj blog prepun izvještaja o Lakiju (te Laki ova, te Laki ono) i kada sam joj odgovorio da je to sticaj okolnosti ona mi odgovori:
– Kakve okolnosti! Na sajtu pišeš i slikaš jednu jedinu Lakijevu zrelu trešnju a ni slova o tome da sam na našoj trešnji ubrala cijelih 3 kilograma prvoklasnih trešanja!

Bogami u pravu je ova vrcava i simpatična Čačanka jer na njenom hastalu jedna poveća činija bila je prepuna pomenutog voća te se i ja baš lijepo osladih…

KOOLAZ PECANJE 2

Kumovi Peca i Dunja plus Marko – svojski su se potrudili da ‘zaposle’ kume oko prženja ribe. Tanjirača se očas napunila a potom je poveći oval bio prepun svježe ispržene i ukusne ribe: bodorki, crvenperki i babuški.
I dok su Sato i moja malenkost muku mučili da upecaju bar jednu jedinu čestitu ribici, pomenuta trojka je samo vadila i to na samo par metara od njihovog pontona, na ‘cigankar’, na pšenicu i plovak. Kada mi je Dunja to rekao, prosto nisam mogao da povjerujem pa sam pohit’o na lice mjesta i dok sam pravio neke snimke, Peca i Marko izvukoše tri poveće bodorke i jednu osrednju babušku. Sve očas, sve takorekuć za nedeljno prijepodne, za period u kome se peckarenje jedino prekidalo radi odlaska na doručak i kupanje odnosno rasphladjivanje u jezerskoj vodi.
Pomenutim ribolovcima majstorima skidam kapu uz dubok naklon na umijeću i vještini jer za dva dana pecanja tandem ‘dodji k’čici-dodji k’dedi’ upecao je riječim i slovima samo 6 bodorkica – ‘neznanje i bruka jedna’ kako to kaže naš profesor Zoran Lazarević-Laki. Srećom pred polazak kući ovih 6 pomenutih bile su žive i ‘orne za plivanje’ pa ih očas pustismo iz čuvarke da porastu i dodju na neku jesenju pecarošku seansu..

Image

Možemo mi pričati da je Dunja ovakav ili onakav, da ne jede luk, da ne pije, da ne puši, da je pustio stomačić k’o trudnica – možemo ga manje ili više dobronamjerno ogovarati – ali Goran Dunjić stiže na sve, na sva mjesta gdje ga neko pozove. Da li trebao da premjeri kapacitet akumulatora, da pokaže šta je plus šta minus na vodovima sa solarnih ploča, da pokaže neke samo njemu znane trikove na kosačicama, bušilicama, pumpama i drugim ‘bimbalima’ – tu je Dunja neprikosnovem, majstor bez premca.
Objektiv našeg foto-aparata zateče ga kako se bori sa posljednjim kvadratnim metrima na njegovom i Gocinom placu, kako ‘kosi’ posljednje ostatke travnate oaze. Naravno, iza njega lijepo se vidi kolika je bila površina za sredjivanje jer u nekakvom ‘kreativnom’ džumbusu naš Dunja nije navikao da živi. Zasuče rukave pa – akcija! I bogami, rezultati se vide oko njegove vikendice, na prilaznom putu, na pontonu (jest da je kod Dunića ove godine nešto luk i paradajz slabije ponio pa je ugrožena egzistencija ‘dobronamjernih’ posjetioca)…

Svaka čast gospodine Dunjiću – samo naprijed, u nove radne pobjede!

Image

Boraveći u Dunjinom okruženju, za oko matt-oroj drtini Uninom deda Straletu, zapade jedno poveliko baš poveliko drvo. Laki reče da je to brest ‘bog te pita koliko godina star’ i da je jedno od najviših stabala na našoj rivijeri. Ako pažljivo pogledate sigurno ćete zapaziti da su ga razne vremenske nepogode poprilično ‘ošišale’, grane pokidale ali i ovako ‘sredjen’ baš je pravi ljepotan.
Jedinu ‘štetu’ nerazgranatog bresta trpio je Dunjin mercedes koji osta da se cvari na suncu ali do polaska u Čačak stari dobri merdžo i to ‘sunčanicu’ ima da prevazidje…


Responses

  1. strale svaka cast za izvestaj ja mislim da bi dunja morao da se otvori za ovakav izvestajbarem jednom flasom one njegove seceruse a sto se tice ribe da dunji nisu bili kum i marko nebi ni video ribu a kamoli pojeo

  2. laki kao i obično – pretjeruje!


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: