Објављено од стране: деда Страле | април 2, 2012

105

RAPORT 105, 1. APRIL 2012.

Protekli vikend na Srebrnoj rivijeri i uopšte na jezeru mogao bi se nazvati ,,vikend palog drveća,,. Sve je počelo u subotu u jutarnjim satima ispred novopodignutog kajakaškog doma, pa ispred i okolo novosagradjenih vikendica na suprotnoj obali da bi finale uslijedilo na placu naših rivijerdžija, izmedju Nebojše i Lakija.
Na istom, nekoliko povisokih stabala čije su krošnje pri najslabijem vjetru zlokobno pucketala i prijetile da se sruše direktno na vikndicu Zorana Lazarevića – trebalo je pod hitno ukloniti prijeteću opasnost. Nikakvo drugo rješenje nije postojalo nego da se pristupi njihovom rušenju ma koliko na prvi pogled je to bila tuga i žalost za tim višedecenijskim stablima. No, prije aktiviranja Zvrkove motorne testere načinjen je ovaj uvodni snimak kao uspomena na dane kada je to drveće, bez obzira na svu prijeteću opasnost, činilo kompletan ugođaj ljepšim i prijemčivijim…

Ubrzo, pod budnim okom ,,drvosječe,, Dragana Zvrka, pristupilo se egzekuciji odnosno sječi velikih stabala topole, vrba, brijesta i drugog omanjeg drveća. Sata ,,laka kategorija,, bio je zadužen da sjalu zakači oko debla. I dok se Satmir poput vjeverice uspinjao, Laki njegov veliki prijatelj, razmotao je veliki meredov, jer ,,ako Sata spiči,, da ga privati u novonabavljeni meredov. Srećom, Sata je svoj zadatak besprijekorno obavio, a na zadovoljstvo svih prisutnih i Laki je otišao praznog meredova…

Prije konačnog obaranja i uz glasno Zvrkovo komadovanje, rivijerdžije su se prihvatile sajle usmjeravajajući je u ,,projektovano željenom,, pravcu. Motorka je očas odradila svoje, ogromno stablo počelo je da škripi i da se krivi a vučna ekipa se razbježala kud koji mili moj. Jer, u sekundi je prijateila opasnost da ih granje poklopi i unakazi.
Srećom, u toj bežaniji nisu omašili tj. niko nije završio u jezerskoj vodi…

Nakon višečasovne borbe sa stablima, bio je vakat za kratak predah da bi se prisutne rivijerdžije potom okrenule uobičajenim poslovima. Jedan od takvih je bilo porinuće Zvkovog čamca u jezerske vode jer je, iskusni uspješni ribolovac, planirao iste večeri da postavi tri štapa sa povelikim kederim za hvatanje soma…

I na ovom snimaku, uočava se praznina nastala sječom drveća, no ma kako se slika izmijenila – željeno uklanjanje opasnosti je uspješno odrađeno…

I dok se većina rivijerdžija bavila poslovima oko vikendica i pontona (Dunja je uz veliku pomoć sina Vladana odradio golem posao na postavljanju dasaka na svojoj marini… istina zafalile su neke štafle pa svečano puštanje u upotrebu Dunjinog pontona se odlaže do daljeg) – tandem ,,dođi k’čici – dođi k’dedi,, zabacivao je svoje pecaljke. Što na crvića što na pšenicu peckarila se sitna bodorka da bi tokom nedelje palo par krupnijih bodorki, onih pravih porcijašica. Hladno vrijeme nije dozvoljavalo duže boravljenje na pontonu no premijerni ribolovački vikend na jezeru zadobio je pozitivnu ocjenu pogotovo ako se sveukupnom ribolovnom učinku pridoda majstor Mikijeva prepuna čuvarka bijele ribe…

Na kraju dodajmo i ovo…

Prostor oko Lakijeve vikendice poprilično je ogoljen. No, nije bilo drugog izbora: biće manje hladovine, manje cvrkuta ptičica, manjeg skupljanja otpalih grančica i lišča.
Korist je u već sada u pribavljenim ogrevnim drvima za i ove i nastupajuće hladne dane…
Korist može da bude i za komšiju Radeta jer je Laki svoja drva fino pospremio tik u Radetovu ogradu i sada ona stoje na ,,samoposluživanje i izvolite,,…


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: