Објављено од стране: деда Страле | април 8, 2011

88

RAPORT 88 – 3. april 2011.

I tako…

Baba se konačno očešlja a njenu finalnu epizodu – onako kolektivno – odgledaše sve prisutne rivijerdžije koji prvi aprilski vikend provedoše na Srebrnoj rivijeri. Ako se izuzme taj skučeni skup oko minijaturnog baterijskog televizora – sva ostala događanja baš su odisala prostranstvom, prirodnom harmonijom, radinošću odnosno željom prisutnih da boravak iskoriste za uljepšavanje okoliša i svojih vikendica…

Tome je svakako doprinosilo predivno vrijeme, nabujala priroda i mnoštvo cvjetnog šarenila: od procvjetalih stabala Dunjinih kajsija do naglo izbokorenih narcisa, ljubičica i bogtepita kako se sve zove predivni raznobojni biljni šareniš ispred Paraćičeve, Mićine i Lakijeve vikendice…

Sa buđenjem proljeća, budi se sav životinjski svijet: fazani su neumorni u svom kliktanju i dozivanju svojih kokica, čaplje se satraše noseći grane u vrhove drveća za svoja gnijezda, sjenice, vrabci i  druge ptičice samo se šepure i pjevaju zavodničke pjesme. Na obali jedan od standardnih prizora: izgladnjela zmija bjelouška takorekuć već pri prvom pokušaju ulovila je poveliku žabu i bez ikakvog ustezanja istu polako gutala pred očima radoznalih rivijerdžija. Laki, kao pravi foto-majstor, zabilježio je svojom kamerom taj detalj…

Već pominjani gosp. Lazarević ponovo je demonstrirao kulinarsko umijeće i vještinu spremanja jela u termo kesama. Uz tranžirane batake i karabatake očas je pripremio krompir i luk te mnoštvo nekih začina. Po ugledu na svog uzora legendarnog Karapandžu – Laki je sve đakonije tabijatli i po ćejfu sortirao, mješao i mućkao tako da je finalni produkt, poslije višesatnog boravka u ,,Smedrevac,, rerni – serviran mamio i pogledom, i pljuvačkom iz usta odnosno kulinarskom sladostrašću. Dule i Strale jedino su mogli da majstorčinu zamole da idući put više vodi brigu o svojim specijalitetima jer ako sa istim nastavi sva trojica će naprosto popucati…

U našim dosadašnjim raportima gotovo nikakvu pažnju nismo poklonili vikendici Lele i Dejana Požarevljanina, objektu smještenom na samom početku Srebrne rivijere, u neposrednom komšiluku Miće i Dunje.  A bogami, ima šta i da se vidi, da se pozavidi ovom bračnom paru na besprijekornom izgledu okoliša odnosno svog prostora koji njima pripada. U narednim našim izvještajima podrobnije ćemo vam predstaviti Lela & Dejan komšiluk a do tada pogledajte  kako izgleda ulazna kapija na njihovom plac…

Nabujala priroda posebno je potjerala travu i korov i, takorekuć, preko noći istoj se moralo stati u kraj. Dule se dograbio novokupljene kosačice i ,,pod konac,, dotjerao svoj plac. Gospodin Lazarević, poslije silnih peripetija, nekako je osposobio Duletovu staru kosačicu i malo po malo u red doveo zelenu površinu ispred vikendica kao i na prilaznom putu do objekata. Obojica su potom zapomagala i kukala kako su ih kosačice dobrano ,,istresle,, da ih leđa i krsta poboljevaju. Ali sam pogled i osvrt na urađeno – namah je otklanjao pomenute zdravstvene tegobe…

I dok su se pomenuti bavili gorepomenutim rabotama – Unin deda Strale gro vremen je proveo na svom starom pontonskom mjestu zabacujući petmetarsku pecaljku. Bodorka je izgleda prišla obali pa se imalo radi čega strpljivo čekati i zabacivati ali najviše odmarati na suncu i gotovo kao tepsija ravnoj površini Srebrnog. Ako se tome doda i finalni učinak, odnosno skoro 5  kg ulovljene ribe – autor ovog raporta ama baš nema za čime da zažali pa čak i ovim mukotrpnim čišćenjem bijele ribe…


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: