Објављено од стране: деда Страле | јул 26, 2010

72

Рапорт – 25. јул 2010.

Када кренете на Сребрну ривијеру основна мисао која вам се врзма по глави је како ћете уживати, пландовати, одмарати, пустити ,,мозак на пашу,,. Али, домаћини одмах по доласку на свој плац контају шта треба да се догради, доврши, преправи и поправи… да се утаначи како би боравак био што удобнији њима лично и многобројним њиховим гостима…

Баш тако је било протеклог викенда тј. умјесто пландовања и ленчарења – радило се на све стране. Код Лепог Миће зидао се вишенаменски роштиљ (штета што се његово чинодејствовање није намах могло испробати), Павлеца је опет мучила мука каквим сандлином да префарба поједине греде и прозоре, Банзуле је контао да ли да настави са постављањем стиропора или да сачека нека боља времена, Рилета је опет бринуло да поново не добије хитан телефонски позив за прекид годишњег одмора док је Драго контао како да успешно настави са поправком свог понтона.

Лаки Лазаревић и при поласку на језеро контао је о пословима који га очекују и то оним превасходним везаним за постављање олука. У суботу сабахилде је загријао лемилицу и привукао вишеметарске олуке па мери, размеравај, сеци и  настављај – – и све би било како треба да није заказао калај. Но било како било, уз маловелику помоћ комшија и пријатеља (чак је и моја маленкост нешто се бакћала окретањем олука) олуци се поставише с западне стране викендице баш у време када је кренула олуја и кишурина (знате оно: кишурине до гушурине).

Већ у  недељу јутро уочена је грешка у корацима тј. капљало је на саставима и лемовима. Поново уз маловелику помоћ свих присутних скинути су олуци, урађено је ново лемљење али овог пута са одговарајућим калајем и – резултат није изостао. Истина, функционалност олука није дочекала нове падавине али је уместо кишнице послужило петолитарско разблажено (покварено) вино.

Сребрно је већ у Гинисовој књизи рекорда по уловљеном шарану-капиталцу а како ствари стоје ускоро ће у ту чувену књижурину ући Лаки и његова тиква бундевара.

Из једне малeцке семенке бачене реда ради негде у мају – изникла је огромна врзина а испод раскошног лиснатог тепиха појавио се плод позамашних димензија. За потребе овог извештаја, поносни Лаки баштован је разгрнио врзину а  наша вредна сарадница Душица је начинила овај приложени снимак. Наравно, бундева је у пуном раст-замаху и према изјавама присутних не гине јој Гинис али богами већ су се неки изјаснили да им је доста гибанице и да једва чекају да се заложе  сребрнојезерском бундеваром…

За већину ривијерџија једно од круцијалних питања је: да ли риба ради или не, да ли се заоћало или не, да ли у чуварки има улова…

Протеклог викенда а богами и данима уназад, једнодушна оцена је да рибе нема ни за лека, да ма шта качили као мамац она неће ни да пипне…

У таквим околностима моја маленкост, на кратко потпомогнута Лакијем, заузела је устаљену бусију и активирала петометарску пецаљку. У суботу пале су само 3 малецке бодорке, али у недељу упецало се двадесетак повећих бодорки, таман да се очисте и допреме до кућног замрзивача.

То што се није упецало ,,ништа поштено,, надокнађено је на градиштанској пијаци, на тезгама где је могло да се бира од сома, смуђа, шарана, штуке, бабушки и беле рибе. Ми смо се определили за ВРЕТЕНАРА и могу вам га топло препоручити поготово ако вам истог у његовој чувеној тањирачи припреми Лаки, мајстор за све…


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: