Објављено од стране: деда Страле | јул 13, 2010

71

РАПОРТ 71 – 11. јул 2010.

Како лето хвата све више маха тако је на Сребрној ривијери све више појединаца који по први пут долазе, који ривијерџије премијерно посећују. Многи од поменутих рекоше да нас једва пронађоше, да нису знали где да скрену с главног пута и слично. Због тога поодавно се наметнула потреба постављања одговарајућег путоказа и, коначно, исти је протеклих дана ,,устоличен,, захваљујући првенствено Лакију. Путоказ на дрвеном окорку је постављен метар-два од асфалта тј. на самом скретању на пут посут туцаником и ако сте иоле верзирани у саобраћајне околности нема шанси да промашите скретање са главног пута ка Сребрној ривијери.
На приложеном снимку види се да овај путоказ и обликом указује на своју основну намену. Истина, мање је уочљив текст али има вакта да се поправи исписано тј. ћирилични натпис СРЕБРНА РИВИЈЕРА и латинична интернет адреса http://www.srebrnarivijera.wordpress.com

Надајмо се да ће овај ручно израђени саобраћајни знак бити дуговечан тј. да га неко од злобника и пакосника неће порушити…

У среду 7. јула, Сребрну ривијеру, по први пут је посетио Ђорђе Гаврић, светски путник са сталним местом боравка у америчком граду Детроиту, глобтротер који вам се током јутра јави из сунчане Калифорније а већ предвече истог дана с лондонског аеродрома Хитроу у преседању ка коначној дестинацији Напуљу. Наравно, на ривијеру  је дошао са Лакијем и својим кумом Стралетом, дошао и већ на први поглед заљубио у језеро, околиш и целокупно природно окружење. Ову тројку на кућном прагу дочекао је легендарни Флаја (Срећна ти Нова година, пријатељу) који никако није желео да пропусти ,,бодорка-заоћавање,, као и бучно најављено весеље уз песму и гитару, уз иће и пиће.
И богами, не да се веселило и певало, а све по жељама тима који је навијао за Шпанце у утакмици против Немаца. Песме су се вадиле из рукава и ћошкића а показало се да Кумашин Ђоле гро их зна те да се намах прихвати гитарских акорда па уз помоћ Душице, Рилета (Аби је дремкала у крило власника), Флаје, Лакија и Стралета – унисоно отпеване песме разлегале су се изнад површине језера дубоко иза поноћи…

Наравно, музичко-пјевачка реприза је уприличена наредне вечери уз појачање у виду Дулета Павлеца, али уз поновни изостанак прво гласа ривијере Лепог Миће који је, како рече, имао неке неизоставне послове у Крагујевцу.

Кумашин Ђорђе обећа на растанку да ће убрзо поново доћи, највероватније почетком септембра ако у међувремену му не пукне филм и напокон крене преко велике баре да среди документа за америчку пензију.

Већ устаљена пракса да код Лакија и у његовом скромном врту успева све што се забоде у земљу – добила је још једну потврду. Средином пролеће, тек реда ради бачене семенке бундеве и  то оне укусне за јело, изникле су и преобразиле се у вишеметарску израслину са мноштвом лепих жутих цветова. На самом врху ове вреже примећен је омањи тек обаметнути плод али у мноштву великог лиснатог покривача Лаки је пронашао и једну већ стасалу бундеву која има итекакве аспирације за даљњи раст.

Очигледно је да ће се јесенас за столом госп.  Лазаревића а на ново црепом поплочаној тераси наћи слаткиши односно слатка пита бундевара коју ће Лакиша зготовити уз мало-велику помоћ своје супруге Лидије…

На крају овог рапорта да се осврнемо и на риболов односно ,,рибље заоћавање,,…

Бодорка је данима радила и многе ривијерџије могле су се похвалити добро напуњеним чуваркама. У посматраним данима пецало се с нешто слабијем ,,заоћавању,, али опет је било и за појести на лицу места, и за кући понети. За ову другу варијанту опеделила се моја маленкост без обзира што се неких 2 кг упецане бодорке најпре морало очистити. Уз помоћ специјалног Лакијевог ножа за чишћење рибе некако сам успешно окончао овај баш мукотрпни посао. Сво мучење и напрезање исплатило се већ исте вечери по  повратку у Београд гдје је од језерске бодорке справљена баш боговска вечеринка за мог кумашина Ђорђа Гаврића…

Пошто је бодорка узела ТАЈМАУТ- Лакиша и Флаја навалили су на пецање коштре илити бандара. Акитивиран је блинкер-штап и на варалицу њих двојица баш су се намлатила ове веома укусне рибе за јести. Наравно, имало се за понети и у Крагујевац и у Учитељско насеље…
Заоћавање се наставља али како неки тврде потрајаће све док се на пецању с ривијерџијских понтона не појави Сата баксуз…


Responses

  1. „Tabla kao da je malo nakrivo postavljena“


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: