Објављено од стране: деда Страле | мај 18, 2010

65

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ СЕЗОНЕ – ЗВРК НАРЕДНИ ДОМАЋИН!

Дуго најављивањи прољетни састанак ривијерџија односно жељно исчекивано свечано отварање љетне сезоне радости, дружења и забаве – коначно је уприличено у суботу 15. маја. Под чувеним Дулетовим чардаком, једним од најомиљенијих састајалишта домаћина и њихових гостију – Душан Павловић (Павлец, Дуле илити Дебели) уприличио је овогодишњи традиционални сусрет ривијерџија, пријатеља Сребрне ривијере и добронамјерних посјетилаца. Стицај околности захтјевао је да се овај важан догађај пролонгира за коју недељу-двије дана, али, хвала Богу, чињенице и околности ишле су у прилог домаћину овогодишњег сусрета, његовој одлучности да и поред свега што га је снашло у цијелости оправда улогу домаћина, да у свему испуни постављене задатаке па чак и више од тога…
А сам дан ,,свечаног отварања” сезоне више је подсјећао на зимске него на прољетне временске (не)прилике. Уз јаку кошаву и досадну кишу те температуру која се кретала око десетог плус подиока – расположиви чардак-простор ,,окупирале” су следеће ривијерџије:
домаћин Дуле Павлец, Драган Зврк, Беба Легенда, Параћинац и госпођа Мира, Дуња Свезналица, Униндеда Страле, Гоца љепша половина Лепог Миће, госпођа Цица, Драгана супруга Синдикалца, врла сарадница овог блога Душица, њен супруг Предраг Ристић + АБИ, Лаки девојка за све, тога дана потужни али увијек Лепи Мића, Мики бабушка махер и наравно неизоставни Драган Синдикалац.


У надахнутом пригодном поздравном говору Дуле Павлец је истако своје велико задовољство и срећу што је послије свих здравствених перипетија поново у омиљеном друштву, што су се његови пријатељи интересовали за превазилажење поменутих потешкоћа, што су својим присуством допринели његовом опоравку и цјелокупном ривијерском ужитку…
И прије него што се приступило ,,неумитном уништавању” свега са трпезе – извршена је традиционала предаје прасеће главушице с јабуком домаћину наредног јесењег сусрета тј. Дуле је главушу свечано уручио Драгану Зврку коме је тако додјељена улога домаћина следећег свечарско-званичног дружења ривијерџија.
Наравно, трпеза је била препуна свега и свачега, Зврк је баш како треба припремио, испекао и сервирао прасетину а иста се напросто топила у устима; врле домаћице направиле прилоге и салате, а запажену улогу је имала Стралетова сатрица као предјело и мезе-аперитив. Веселу, слављеничку атмосферу једино се реметили доста сјетни погледи Лепог Миће и Дулета Павлеца, заправо њихова алкохолна апстиненција и стриктно придржавање прописане љекарске терапије. Али зато се наздрављало соковима из различитих паковања и са свакојаким фарбицама те Дуле и Мића с правом могу да очекују ,,скидање забране” ако не током наредних дана онда засигурно за јесење ривијерџијско славље.


Пригодну здравицу одржао је и Драган Синдикалац, искусни церемонијал маестро, свесрдно подржавши Дулета домаћина у његовој одлучности да превазиђе нежељене психо-физичке здравствене потешкоће, пожелевши му да што прије одагна злослутне мисли…
Дружење ривијерџија настављено је до касно у ноћ, час у загријаним просторијама ове и оне викендице, наравно опет уз пиће и посластице. То што су временске прилике биле против шетење предивним природним окружењем, надокнађено је свакојаким причама, пошалицама, смехом и весељем. Све то је допринело да цјелокупни овогодишњи утисак добије одлично оцјену у нади да ће иста бити достигнута и превазиђена на наредној јесењој ривијерџијској фешти…

И ВЕСЕЛИО СЕ АЛИ И СВОЈСКИ РАДИЛО…


Током слављеничког викенда на Сребрној ривијери ,,баш се играло али и за појас задјенуло” тј. нашло се времена за многе неопходне послове и работе. Предњачио је (а ко други) до неуморни Лаки успјешно окончавши све послове постављања керамичких плочица у свом санитарном чвору. Била је права милина посматрати вјеште Зоранове руке како поставља једну по једну керамичку плочицу, како исте сјече, крати и обликује. Наравно, помно је пратио упутства која му је давао маестро Дуња те стога и не чуди што је овај керамичарски тандем намах добио понуду да   сличне послове уради у новосаграђеном купатилу у викендици Драгана Синдикалца. Лаки је окончао и послове на постављању врата на дрвеној огради своје новосаграђене терасе тако да је овај ионако лијепи простор још више добио на атрактивности и удобности.
Својски је запела и госпођа Душица Ристић на изради њеног већ прослављеног специјалитета – сока од зове. Набране мирисне бијеле цвјетове ове биљке Душица је потапала у лимутос и шећер те уз додатне захвате све претварала у зелено-жућкасти сируп који, помјешан са хладном киселом водом, постаје укусно-мирисно освјежавајуће пиће коме кока и друге коле нису ни принијети.

ЋУДИ ВРЕМЕНА

Протекли мајски дани на Сребрном језеру, бар што се времена тиче, прича су сама за себе. Неуморна кошава напросто је растурла, киша је лила уз налете југоситочног вјетра, кроз црне облаке промаљало се сунце, температурне разлике баш су биле драстичне (Драган Зврк је тврдио да током свог 35.годишњег језерског искуства није доживио овако превртљиво сурово вријеме).
Ове констатације потврђује и овај приложени снимак на коме се јасно види игра времена на обали од преко пута Сребрне ривијере.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: