Објављено од стране: деда Страле | април 26, 2010

61

РАПОРТ  – 25. април 2008.

Знана тројка Лаки, Сата и Матори Страле боравила је током протеклог викенда на Сребрној ривијери. Ако би извлачили неки доминантни утисак, исти не би био везан за воду, рибе и језеро, за викендице и плацеве већ за фазане и њихове кокице.

Већ при доласку, у петак предвече, на прилазном путу од бране као Лаки скретању, пар фазана мирно је пролазио паралелно са аутомобилом, да би у сокачету према викендицама нови пар парадирао и не покушавајући да се уклони. И што је најчудније и најсмешније друштво им је правио повећи зец! Наравно, током целог боравка, готово уз саме објекте, чуло се фазанско кликтање, позиви кокицама на парење и подизање новог нараштаја тих предивних птица. Очигледно фазани, зечеви као и многе друге птице и живуљке знају да им нико од ривијерџија не жели никакво зло…
И при повратку са градиштанске пијаце (узгред, цена домаћих кокошијих јаја била је у суботу 6 и 7, а већ у недељу 4 и 5 динара) сусретали смо да ли исте или неке нове фазанске параве, а то интензивно-тендеционално дружење наставило се током вожње магистралним путем Велико Градиште – Пожаревац – Београд…

Замамни пролетњи сексуални пориви – запажени су готово на сваком кораку. Уз већ поменуту фазанске парове, примећено је да се риба приближила плићаку и да је мрешћење отпочело; врабци, сенице, косови, чворци и друге птичице ,,убише“ се од удварања и заводничког певања; ласте, гугутке и чапље су виђене како скупљају сламчице, гранчице и други ,,материјал“ за своја гнезда. У Лаки цветњаку неке бубице, закачене једна за другу се паре а фото-апарата је ухватио и парење пужева. Док смо намештали и изоштравали објектив фото- камере – пар врабаца је одрадио оно што треба да одради и прхнуо са дуда…

Ево напокон и лепих вести за ривијерџијске риболовце: примећено је комешање у плићаку, значи мрешћење започиње, кедерчићи се избацивају а после вишемесечног поста коначно је исти оконачан у суботу вече. Наиме, Сата као најупорнији риболовац, упецао је с Лакијевог понтона, у 19 сати 12 минута, прву рибу ове године тј. успео је да превари једног СУНЧАНЦА, да га извади из воде, да начинимо снимак а потом и вратимо назад у воду. Иначе, доста успешније се пецало испод бране са привезаних чамаца. Сата (а ко би други) упецао је десетак осредњих рибица међу којима и једно шаранче. Наравно, одмах је одлучио да га врати у воду, али у нашу језерску да тамо расте јер ко зна можда за годину-две дође на удицу неког ривијерџије.
Све у свему, бар што се риболовачког улова тиче, поменута тројка могла је у своје новокупљене риболовачке дозволе и књижице да упише оно уобичајено КАО И УВЕК тј. боље да не причамо на ову тему. Но, осведочила се у успешност риболова чапље која не зна да профула. Можда је то резултат што лови са уређене обале ,,Silver Lake Marine“ где је обичним смртницима забрањен приступ, тј. онемогућено забацивање штапова и пецање. Можете ви ступити на тај сређени део обале где нема ниједне пластичне флаше и осталог ђубрета, али већ за минут униформисани силверлејк-чувари ће вас упозорити да је то приватан посед и да ту нисте добродошли…

Поменута тројка извршила је уобичајни преглед викенд насеља Сребрна ривијера, од почетне Драгине о завршне Дуњине викендице. Примећено је да је протекло кошење траве дало ефекта али на неким плацевима још је недирнута тако да предстојећи Празник рада има баш радно да се искористи. Кртице и даље гомилају своје кртичњаке код Лакија, Зврка, Драгана Синдикалца и Дулета Павлеца док смо испред Мићине викендице забележили нови његов пословни промашај. Наиме, ливада препуна маслачка губи своју карактеристичну жуту боју тј. маслача је престарио и прецветао тако да и овог пута од уносних Мићиних извозних послова нема вајде. Испред Дуњиног објекта воћке баш лепо напредују: од грожђа до кајсије на којом смо избројали 5 омањих плодова.

Кад већ споменусмо Драгу Цујку – морамо га упозорити да ће чувена легенда о њему убрзо избледити тј. превазиће га његов сада већ легендарни понтон, односно дрвена расклиматана скаламерија која сваким даном све више пропада. Једна јача кошава има да одува Драгин понтон бестрага тако да ће се вечито насмејани Драгутин помучити да нађе место са којег ће забацити своје штапове. Но, можда је Цујка већ склопио тајни план са својим првим комшијом па због тога не мари превише што његова марина све више личи на дрвену будибогснама скулптуру…

Уз напомену да смо видели прелепе цветне засаде испре Мићине односно Дуњине викендице – неопходно је истаћи да су се коначно исплатили напори породице Ристић + АБИ да испред свог објекта ,,запате“ цветну алејицу. Разноврсно и разнобојно цвеће изгледа да се напокон одомаћило и расцветало баш како треба дајући објекту и суседној површине вештаче траве сасвим другачије и умиљатије обележје. Ова омања цветна површина свакако ће  подстакнути госпођу Душицу да буде још истрајнија при одабиру, сађењу и негововању цветних засада, па ако све буде како треба, да од Ристића могу расаде да користе њихове комшије односно све ривијерџије.

Када већ говоримо о љубави ривијерџија према цветним засадима (велике заслуге за едукацију припадају госпођи Мири истинском експерту за цвеће, заљубљенику у цветне засаде и њихово потоње претварање у специфичне уметничке слике) – била би велика неправда не навести викенд-радове господина Лазаревића на сређивању, преуређењу и сађењу нових расада у сопственом цветном простору. Након што је веђ увелико ,,примљене“ саднице кајсије и трешње обезбедио заштитним платичним омотачима – Лаки се дао у прекопавање и сађене цвећа купљеног на градиштанској пијаци а затим и већ пораслог расада којег му је уступила госпођа Мирјана. Од мноштва новопосађеног, својом лепотом издваја се ткз. индијанско перо и индијанкин жбун засађених једни поред другог како би и ово цвеће допринело општепролетњом природном зближавању. Уз све наведено, ГСП возач службеног броја 010, потрудио се у подкресивању и сађењу младица ,,живе ограде“, фризирању чувеног Симсон-бреста, уништавању кртичњака који су га ометали у његовом мајсторском кошењу траве…

Неизоставни погледи с ривијера на обалу од преко воде – увек вам се задржи на ,,Ивици и Марици“ викендицама староседеоцима, објектима саграђеним помоћу ,,штапа и канапа“, али објектима који несебично плене својом ,,архитектонском“ поставком. Са надоласком пролећа и околним дрвећем у пуном зеленилу, ове две викендице још више добијају на лепоти и дражи, без двојбе постају најатрактивнији и најсимпатичнији објекти, заправо ,,Ивица и Марица“ су основно обележје Сребрног језера, далеко испред вештачки нашминканих ,,Silver Lake“ творевина, испред хотелског здања и околних луксузних кафана – испред свега што се око ,,Ивице и Марице“ пружа на све четири стране света…

P.S.

Упозоравамо ривијерџије да су МАЦЕ са топола већ кренуле и свој летећи терор, у досадно лепршање испред ваших очију. Делови језерске воде већ су побелеле, као и бразде тек засејаног кукуруза на околним пољима.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: