10

SMILE TOMИЦА

Oн је мајстор за ТВ, радио и остале пријемнике, експерт је за примо-предајнике и то оне професионалне постављене на чукама и ветрометинама српских планина, он је узорни сеоски домаћин (ратар, сточар, вртлар и повртлар, пилићар, воћар итд.), верно је одани Биљин супруг, Иваванов и Маријанин брижни тата. На размеђи је четврте и пете доби битисања, шибан и ишибан свакојаким животним ветровима и проблемима но и поред тога – његов вечити смешак на лицу – ни за тренутак га не напушта, заправо тај стално присутни осмех је његова биометријска или класична лична карта…
Упућенији су већ препознали да је реч о Томиславу Илићу, Томи илити Томици из Врчина, неуморном прегаоцу који је своју викендицу на Сребрном језеру првенствено својим рукама градио и саградио. Они који су пратили токове настанка овог скромног али надасве симпатичног здања кажу да је Томица ударнички залегао на сваком послу: од ископа темеља, бетонирања, зидања, подизања кровне конструкције па до завршних занатских радова. У предаху освртао би се да чује сугестије и коментаре комшија и своје супруге да би потом пун оптимизма настављао са пословима јер једном започето мора да се приведе својој употребној сврси – одмору и уживању на сребрно-језерској обали.
Уз карактеристични SMILE израз на лицу, Томица нам прича како ће саградити терасу по угледу на комшија Лазину, како ће испред улаза све бити у цвећу али без  оног вештачог које преферира његова супруга, како ће после свега тога имати времена да сиђе на понтон и научи да пеца.
Истина, Тома је већ ,,смочио панталоне” од Лакија је добио штап с машиницом, основне часове из технике забацивања и контрирања али све се то неславно завршило јер:
– Извините људи! Није пецање за мене, ем мора да се буде на једном месту, ем много рано се устаје!

Advertisements