Објављено од стране: деда Страле | октобар 25, 2009

03

ДРАГО ЦУЈКА

drago-cujka

– Куме како ради риба?
– Разбија, куме, само тако. Пожури, долази одмах! Али, куме, куме … немој да заборавиш да понесеш цујку кад пођеш!

Овом пошалице, тако бар кажу комшије, најадекватније се описује староседелац Сребрне Ривијере, легендарни Драго Цујка, односно Драгутин Лукић. Драго је први закупио плац на ривијери и на истом започео да бивствује прво у камп-приколици, а тренутно у објекту као што то показује уводни фотос.

Од давне 1986. када је отпочела Драгина сребрно-језерска егзистенција – пензионсани аутолимар из Заклопача не пропушта ниједну летњу сезону, трудећи се да са свог данас већ похабаног понтона напуни чуварку. А то да ли су у истој кедерчићи или комадине за Драгу није битно јер све ће нечему да послужи: као мамац за грабљивицу односно за пржење у тигању. А тих комадина, бар Драго тако каже, далеко је више било на удици у она „стара добра времена“ када је риболовачки прибор био од бамбус трстике, када се није бројало колико машиница има лагера, да ли штап и друге савремене дрангулије коштају 100 или 500 евра. У то време, тврди Драго Цујка, и црвићи, и глисте и жито – били су ПРАВИ па се качила и ПРАВА риба. Било како било, овај седокоси поносни деда петоро унучади – и даље ревносно забацује штапове па макар учинак био „као у бунар“. И надаље верује да ће неки капиталац баш доћи на његову удицу, и надаље ревносно лови кедере на пловак од којих неретко справи боговски „гирице“.

Да би ово веровање опстало наредних лета, молимо ривијерџије да приликом поласка кући све неупотребљне црвиће и глисте дају Драги јер он вечито кубури са мамцима: или су поцркали, или их је случајно ногом гурнуо са понтона, или су омамљени цујка-задахом.

За крај овог претстављања Драгутина Лукића, односно доајена Сребрне Ривијере – да се подсетимо једног стварног догађаја Драге и његовог сада већ расходованог чамца …
Током Европског првенства у кајаку на мирним водама, одржаном пре пар година на Сребрном језеру, у сред надметања кајакаша, Драго је завеслао својим чамцем преко језера јер му је понестало пива. Веслајући, окренут лицем према ривијери, није ни приметио да је дубоко загазио у веслачко-кајакашке стазе. Тек на громогласне повике са обале да се заустави, наш јунак је укапирао да се нешто необично дешава. Обезбеђење и редари само што га нису згромили јер заустављајући Драгу и његов чамац, зауставили су и такмичење европских кајакаша.
На сву ту халабуку Драгутин Цујка је усплахиреним организаторима кајакашког надметања одговорио на њему својствен начин:
– Што нисте ставили знак да је забрањен пролаз. Ја сам морао по пиво!


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: