Објављено од стране: деда Страле | октобар 25, 2009

04

ПРВИ ТЕКСТ НА ИНТЕРНЕТУ О СРЕБРНО-ЈЕЗЕРСКОЈ РИВИЈЕРИ

prvi-tekst

Ово је први текст на интернету о сребрно-језрској ривијери објављен децембра 2008. године на www.bozevac.rs. Исти је био и иницијална каписла за креирање сопствене интернет презентације. Па да се подсетимо шта је у то премијерном wеб-иступу написано о нашој ривијери …

Док ових децембарских дана кошава немилосрдно шиба, разносећи и чистећи све пред собом, док сузе из очију саме од себе фрцају, а прсти на ногама никако да се угреју и поред навучених правих вунених чарапа – док од хладноће и метео-инструменти отказују – сетих се оног старог, за овакво време, баш пригодног вица који каже:
Улази у задимљен сеоску кафану неки чича са ињем на обрвама и брковима отресајући снег са бунде и лупајући о црвоточни под гломазним чизмама како би привукао пажњу окупљеног народа. Када присутни ућуташе и своју пажњу усредсредише на новајлију – чича гласно узвикну: – Да му јебем све по списку ко ми на лето рекне ХАЈМО У ХЛАД!

А тај летњи хлад, сада толико далек и магловит, нагна ме да се мислима и сећањем посветим том узвишеном годишњем добу, лету које мојим исписницима кости греје и у главе удара што због енормно високих температура, што због пресеченим хладним пићем. Подстакну ме да се преселим ту у непосредну летњу близину, неких тридесетак километара од Божевца, да скокнем до Сребрног језера, једне од топ-дестинација туристичке понуде Србије. Лично не бих да вас детаљније подсећам на нови модерно уређени комплекс помпезно назван SILVER LAKE: на марину, на нову плажу, мноштво „шминкерских“ кафића, тениске терене, трим и коњичке стазе …

Одвео бих вас преко пута на леву обалу језера у викенд насеље где још неме електричне струје, градског водовода, асфалнтих стаза и путева – повео бих вас међу истинске љубитеље природе и свега онога што вода и околина пружају за рахатлук и уживанцију током летњих дана који на поменутој ривијери имају блажени мелем-осећај уткан у сваку пору срећника који се нашао баш на поменутом месту.

Били или не страствени пецарош већ на први поглед пажњу ће вам привући фино „скоцкани“ понтони и њихова артиљерија тј забачени рибарски штапови према средини језера. Те „моткаче“ и „машинице“ најпознатијих светских марки помажу да се упецају и извуку капитални примерци амура, шарана, сома и смуђа али и она сића, она бела риба која је у овом викенд насељу итекако омиљена због тамошњег специјалитета. Наиме, очишћене црвенперке, бодорке или бабушке се преко ноћи „упајцају“ па онда у пушницу на димљене и за пар сати ето деликатес мезетлука који се најбоље пресеца хладним шприцерима, или чистим белим расхлађеним у бетонским коритима са ручним пумпама и водом извученом са неких 15 метара дубине …

А домаћини, власници викендица, прича су за себе без обзира што су се нашли „са коца и конопца“, што их до леве обале Сребрног путеви воде из Београда, Чачка, Крагујевца, Пожаревца, Параћина па чак из далеког шведског града Хамстадта. Ако би за Лакија, Дулета, Дуњу, Мићу, Драгу, Томицу, Банета, Рилета, Синдикалца, Монтоју, Јаблана, Зврка – тражили неки заједнички именитељ или карактеристику која их најбоље осликава – онда је то без икакве сумње – шеретлук, зафрканција, пошалица.
У сваком моменту, без обзира да ли се бактали са моторном тестером, малтером, косилицом, петљали нешто око аутомобила, расађивали цвеће, распаљивали роштиљ или пак забацивали рибарски штап или чистили упецану рибу – неко од поменутих „увалиће вам коску“ и смех ће завладати ривијером, а убрзо испаљени супарнички одговор само ће бити додатни повод да се као по комади сви окупе у хладовини на „чашицу“ пића и еглене, па још једну, другу, трећу … Наравно, на све се надовеже песма, изворна и севдалинке уз које се неретко дочекују први знаци свитања и то као знак да се провере штапови и поскида упецана риба …

У таквом штимунгу, причи нигде краја: од оне како је Мића испао из чамца, како Монтоја отвара капију, колико је Страле само током протеклог викенда закачио пловака и упецао „граноока“, какве су им куме и свастике, да ли су „Ивица и Марица „викендице на супротној обали више нахерене на леву или десну страну. Наравно, најжустрија расправа уследи када се договара шта ће се спремати од хране за наредни дан или за чувене пролетње састанке и јесење растанке, коме ће припасти престижна улога „домаћина“ тих заједничких незаборавних прослава.

Ако вас наредног лета пут из Божевца доведе до Сребрног језера – неизоставно навратите до описаног викенд насеља и њихових житеља. Врата ће вам засигурно бити широм отворена као и добродошлица упућена овим текстом и сликом преко http://www.bozevac.rs

Матт-Ори Деда Cтрале
Децембар 2008.


Responses

  1. bice vrata sirom otvorena samo ako ih opet onaj kreten obije


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: