Објављено од стране: деда Страле | октобар 25, 2009

06

ЛАКИ – ДЕВОЈКА ЗА СВЕ!

laki-devojka-za-sve

Лазо, Зоран, Лаки … један од возача-ветерана у београдском ГСП-у (службени број 010), поносита глава породице Лазаревић: супруга Лидија, кћерка Невене и син Немања …
Свакако је један од најомиљенијих житеља Сребрне Лагуне, „девојка за све“, мајстор златних руку, шаљивџија на куб, људина који не би мрава згазио, велики борац мајке природе и свих њених изданака … и могли би тако да набрајамо до краја странице …

Након вишегодишњег породичног камповања међу тополама на шпицу (у легенду је ушао његов ФАП осмотонац натоварен свим потребним и непотребним камп стварчицама) – своју викендицу на Сребрном језеру, по општој оцени једној од најлепших и најфункционалних, Лаки је започео да гради 2006. године. И поред овогодишњих капиталних радова на истој (саградио је предивну терасу са мерак оградом) каже да не зна када ће коначно оханути, сести и свечано изјавити: Готова је, немам више шта да радим!
А то НЕМАМ ВИШЕ ШТА његова је главна „бољка“ и карактеристика, врлина и обележје јер Зоран Лазаревић не може на миру да седи ни пола сата: не дају му његови пудравици, увек има нешто да се сређује, да нешто утабири, подкреше, покоси, почупа залутали коров међу садницама његовог брижљиво негованог цветњака. Стално нешто конта у стилу „могло би ово да се уради овако“ или „треба још ово да дотерам и притегнем“ те не чуди његова већ чувена порука – НАРОДЕ, ОТИШО САМ!

А Лаки је изговори и устаје од хастала запоседнутог од знаних и незнаних пријатеља и гостију, устаје и одлази „за послом који не може да чека“. И заиста, убрзо потом зачује се звук бензинског агрегата, моторне косачице или секире која разбија дрва … угледамо Лакија како насипа песак или земљу на прилазном путу, како подкресује дрво врбе и фризира популарног „симсона“, односно подкресано стабло бреста, како поставља дрвену хранилица -кућицу за знане и незнане језерско-обалске птице и птичице …

Вешто-златне руке Мајстор Лазе направиле су и уникатни лагуна објекат – сушару за рибе. Продукт ове Лаки-пушнице је данас већ чувени димњени специјалитет: димљена бодорка, црвенперка, бабушка, деверика, одимљени шаран или амур … Ако на Лакијевем столу видите сервирану димљену рибу, пожурите да се послужите истом јер овај специјалитет зачас се изгуби у виду ластиног репа тј . смажу га Лакијеви пријатељи и комшије не пропуштајући при томе да слану димљену рибу добрано залију хладним шприцером или пивом.

Овом уникатном објекту свакако треба додати и прослављењу „тањирачу“, огромни тигањ за пржење рибе. У опслуживању и баратању са истом, Лаки је баш прави махер, рибо-кувар са дугогодишњим професионалним дунавско-аласким искуством те не чуди исход гласања када треба међу ривијерџијама одредити ко ће пржити рибу: Лазо увек буде једногласно изабран!


Responses

  1. Стално нешто конта у стилу „могло би ово да се уради овако“ или „треба још ово да дотерам и притегнем“ umesto da zategne sinu makinu za brdske trke…cccc

  2. I nije neka devojka…

  3. Nebi bas ja rekao da je DEVOJKA bas za sve!!!


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: