Објављено од стране: деда Страле | јун 2, 2013

RAPORT 122, prvi dani juna-

Image

Ko o čemu a Strale matora drtina o ljepoti naše Srebrne rivijere! Ne zamjerite mu ali naprosto ne može da odoli svim snimcima koje zabilježi ova ili ona kamera, ovaj ili onaj mobilni. Bilo kako bilo, htjeli ili ne, morate uživati u svakom momentu provedenom na našem najdražem mjestu bistvovanja i drugovanja…

Dani koji su predmet razmatranja, nisu ni slučajno bili bez nekih dogodovština, nekih radnih akcija, dogradnji i unapredjenja. Takav je i ovaj snimak načinjen kod našeg kanadjanina gosp. Radosava Veljovića, odnosno našeg Radeta ‘glasnogovornika’ – snimak podizanja potpornog zida uz samu jezersku vodu. Vrijedne ruke prisutnih i komšija bogami uradili su silan posao i treba im odati priznaje na uloženom trudu. Naravno, sve to nije prošlo bez onog glavnog: Rade se pobrinuo da čak iz Kragujevca dopremi jagnje koje je, kao što vidite, završilo na – a gdje drugdje – nego na ražnju. Baš mi je žao što nisam bio prisutan kada se ovo ‘šilježe’ degustiralo…

ImageImage

Svake pohvale, bez obzira na sveukupni učinak iliti rod, su Lakijeve, od prije dvije godine, zasadjene dvije trešnje.. Dva stabla i dva ploda, uglavnom nije bilo da se najede ali da se degustira – jeste! Laki, kao gazda, uzeo je sebi za pravo da oba pristigla ploda, da obje ‘sazrele’ trešnje ubere i pojede te da svima prisutnima naglasi kako su iste prva liga i da naredne sezone očekuje da svako od komšija sa ova dva stabla ubere po najmanje jednu ‘šalju’ predivnih trešanja. Živi bili i to dočekali… Prijatno svima  pogotovo onima koji prvi uoče da su Lakišine trešnje sazrele i da jedva čekaju da budu ubrane…

Image

I za kraj ovog raporta, matt’ori ne može da odoli, jednom predivnom panoramskom snimku, snimljenom detalju koji će ga ‘nahajcanog’ držati do narednog odlaska na Srebrnu rivijeru.
Pogledajte pažljivo te će te i sami reći da je pogled sa naše rivijere, ma u kome pravcu, jednostavno božanstven…

Image

Објављено од стране: деда Страле | мај 23, 2013

SVAKA ČAST MAJSTORE

Image

 

naš veliki ahbabina satmir gaši iliti sata, takorekuć, odmah po povratku sa srebrne rivijeri, ‘zapucao’ je na žabar jezero kraj banja luke na tamošnje medjunarodno šaransko takmičenje. i sata ne bi bio to što jeste da nije osvjetlao obraz svojih pajtosa sa srebrnog jezera tj. osvojio  je drugo mjesto u izezetno jakoj konkurenciji. titula šampiona izostala mi je za nekih stotinak grama kapitalca šarana kojeg je i sata, kao i svi ostali, namah vratio u vodu jer moto ovog jezera je UHVATI I PUSITI. na propratnim fotkama je naš sata sa ulovom i osvojenim trofejom. laki kao laki tvrdi da je sata podvalio sudijama jer ovo što drži u ruku nikako ne može biti šaran nego ortodoksna babkutanerka, babuška…

Image

Објављено од стране: деда Страле | мај 17, 2013

MAJSKI RAPORT

DSCF7470

Ako se nisam zabrojao – četvrta je nedelja kako Lakiša koristi godišnji odmor na Srebrnoj rivijeri, kako uživa ali bogami i obavlja svakojake poslove na objektima svojih dragih komšija.
Ovu fotku kačim samo da ne zaboravimo kako gosp. Zoran Lazarević izgleda, da se podsjetimo da je to osoba krajnje desno u bijeloj majici sa poprilično ‘zadriglim’ stomakom…
Samo neka Laki nastavi sa svojim odmaranjem do prve junske nedelje, neka nastavi da nabacuje kilograme a po povratku u Beograd, ovi iz firme mu spremaju iznenadjenje tj. kažu da će vozaču sa registarskim brojem 010 dati da gura umjesto da vozi autobus…

Објављено од стране: деда Страле | мај 13, 2013

PRVOMAJSKO-USKRŠNJI RAPORT (3)

07a. klopa

Al’ se nekad dobro jelo – kaže Djole u svojoj popularnoj pjesmi a mi nadodajemo: ‘I ovog puta na Srebrnoj rivijeri jelo se samo tako, za priču i oblizivanje’. Zapravo, ne može se napraviti neka gradacija da je ovo bilo bolje od onoga, da je riblja čorba za Veliki Petak bila lošija od pečenja ispod sača za Uskrs, da je dimljena svinjetina bila lošija od dinstane junetine, da je salata od luka i kupusa bila bolja od Straletove već čuvene satrice.
A kada tome dodamo filetirane babuške reš pečene iz tanjirače – onda će vam biti razumljiva opaska našeg počasnog konzula Branka Živčića da će po povratku u Tuzlu biti onih zajedljivih primjedbi: ‘Daj Brano ne prećeruj!’
Bilo kako bilo, oni koji su bili počastvovani da se nadju za velikim stolom na Lakijevoj terasi – vjerovatno se i sada oblizuju posmatrajući ove fotke. Dodavši tome rashladjenu rakijicu, skroz-naskroz hladno pivo, vino i špricere – samo mogu da požele da se sve navedeno što prije reprizira!!!

kornjace SS850395

U prioblanom jezerskom plićaku svašta, ama baš svakojakih prizora možete da vidite: od stotine i stotine tek formiranih mladji riba, zmija bjelouški koje su stalno u potrazi za nekim plijenom, od karaš sunčanca koji Lakiju iz ruku uzmao ponudjenu glistu, od barskih ptica koje kao ukopane čekaju da im se približi sladokusni zalogaj pa do barskih kornjača u punom seksualnom zanosu. E… jednu kornjača seansu zabilježila je naša kamera tj. prirodni nagon za obnovu vrste. Ako bolje zagledate primjetićete da su jedna kornjača i kornjačac uveliko u sexualnom feelingu dok treća kornjača, e sad da li muška ili ženska, strpljivo čeka svoj red. Na žalost, ovu scenu smo našom nepažnjom poremetili tako da nismo vidjeli ko je koga u narednoj turi opsluživao ali bilo kako bilo – kornjača je primila što treba i vjerovatno je već sada tu u obali položila svoja jaja.
Pa neka joj je sa srećom naredna generacija mladih kornjača!!!

ImageRekoh već da su se skoro svi vlasnici vikendica na Srebrnoj rivijeri ‘obogatili’ solarnim panelima, novim izvorom besplatne energije. I dok jedni uživaju u blagodetima sunčane energije drugi na krovovima svojih objekata montiraju novonabavljene solarne panela.
Naša kamera je zabilježila trenutak postavljanja na Radetovu vikendicu, detalje kada udarna trojka svim snagama i svim dovitljivostima postavlja panel u rogalj zgrade. Da vam je bilo slušati propratne komentare i dobacivanja sa strane – poželje li biste da ovaj posao u nedogled traje, pogotovo kada čujete Radeta Rivijerdžijskog Glasnogovornika koji ama svaki potez svojih ortaka u poslu prokomentariše na svoj veoma dopadljivi i duhovit način.
Panel je postavljen uz preporuku bržnih posmatrača da se isti ankeriše uz stabla crvenih šljiva koja ionako već godinama ne daju bilo kakav rod.
Ostalo je još da se nekakvi kontakti ugrade i Rade više neće morati svoj čuveni tranzistor da do besvijesti navija kako bi slušao svoju omiljenu muziku. Nama ostaje da se nadamo da će Rade sa novim izvorom energije bar za 10% popraviti svoj izbor muzike, da neće u nedogled slušati želje, čestitke i one pjesme poput one čuvene ‘Bjež Milane moja ružo ćale mi se naoružo!’…

Image

Jedino što je iznevjerilo za vrijeme ovih prazničnih dana je – riba. Ona jezerska, naravno! Istina, bilo je i čorbe i tanjirača je radila punom parom, a pravi majstor, kao i bezbroj puta do sada, pokazao se profesor Lazarević. Uz taktiku zabacivanja pecaljke u granje i trstiku sa plovkom od tridesetak cantimetara iznad mamca, naravno uz fenomenalane reflekse – Laki je napunio čuvarku sa babuškama, bodorkama i sunčancima. Nama, Sati i mojoj malenkosti, koji su gotovo totalno zakazali, nije preostalo ništa drugo nego da uhvaćenu ribu očiste i uvijek gladne galebove nahrane iznutricama. Na snimku Sata se primakao čuvarki i ribama ali uz naglasak da obavezno napišem da to nije njegov ulov već Lakijev, ali pošto je profesor bio zauzet prečim poslovima onda je morao da nastane ovakav snimak…

Image

Pošto je riba najbolje radila uz obalu, u trstici i granju, bilo je i za očekivati da se baš često – ili udica, ili plovak, ili najlon – zakače o potonule granooke i drugo rastinje. Za uspješno ‘otkačinjanje’ korišten je Zvrkov čamac s kojim bi se otkačio ‘zarobljeni’ dio pribora.
Veliku umješnost u baratanju s čamcem na veoma malom vodenom prostoru pokazao je gospod. Počasni Konzul tvrdeći da je sve to naučio od svog dide na Jadranu a pogotovo šija-šija, odnosno šijanje. Slušali smo Branu i nikako da ukapiramo šta mu je to šija-šija dok nam on nepojasni da glasno izvikivanje ŠIjA-ŠIJA znači KOČI-KOČI! Koči veslima jer razbićeš brod od obalu. Da je Brano uspješno savldao didin nauk potvrdu smo našli u Zvrkovom čamcu koji je neoštećen vraćen u luku…

Објављено од стране: деда Страле | мај 12, 2013

PRVOMAJSKO-USKRŠNJI raport (2)

05. apartman

Na Srebrnoj rivijeri, tokom praznika, svašta se dešavalo i jedva sam stizao da sve notiram, ovjekovječim. Ipak, ovu scenu nisam nipošto smio ne evidentirati, propustiti da je kamera zabilježi. Naime, počasni konzul Srebrne rivijere u BiH, odnosno našoj lijepoj Tuzli, gosp. Branko Živčić, morao je očas da predahne nakon napornog dnevnog angažovanja a pogotovu ispijanja rakijica, piva i vina. Zbog omadjijanosti nije stigao do svog luksuznog nego je koristio ovaj privrememi klupa apartman. Njegovom budjenju doprinijele su jezerske žabe i sirene koje je sanjao. Očekuje se da detaljan izvještaj podnese prisutnima u njegovoj tuzlanskoj rezidenciji, odnosno u kafiću ACADEMY…

04a. brano i drvo

Jedno od obilježja Srebrne rovijere je ovo drvo nama nepoznatog naziva, a koje, iz pijeteta prema pokojnom Dušanu Pavloviću, prozvasmo Duletovo drvo. Isto je upravo u cvatu sa zaista primamljivim nježno ženskim zavodljivim mirisom. Naš Brano Živčić, kao počasni konzul Srebrne rivijere u Tuzli poželje da načinimo ovaj snimak da ima čime da se pohvali u konzulatu i tokom svojih diplomatskih posjeta zemljama u okruženju…

20130502_143247

Dugo sam ‘obigravao’ oko Dunjinog pontona: jedno vrijeme falile su mu prilazne daske ali mene je više interesovao njegov pontonski sto, po svemu originalani pontonski astal. No, nikako da naletim kada su Dunja i njegovi pajtosi oko tog po svemu neobično stolića, kada su u pravom poslu tj. ispijanju pića i jedenja nekog na brzaka spremljenog mezetluka. Samo Dunju vidjeti da pije to je gotovo svjetsko čudo, baš kao i ovaj astal koji je gospodin Dunjić zajedno sa svojim sinovima Zortanom i Vladanom osmislio i postavio na ponton. Inventivnosti im nije nedostajalo i šteta što pomenutih aktera nema uz njihovo djelo, šteta što se oko njega paučina nahvatala ali biće prilike da se načini prava fotka sa članovima porodice Dunjić i sa ovom ‘radnom površinom’ prepunom svakojakog ića i pića. No, do tada, svakako treba pohvaliti tvorce ovog neobičnog komada pontonskog namještaja…

DSCF7439

Neposredno pred praznike baš se punom parom radilo na fasadiranju vikendice porodice Ristić. I evo rezultata tog obimnog posla, pred nama je totalno druga i kudi kamo ljepša zgrada. Što bi se reklo, od bjeline i sjaja ne može oko da se otvori a ako tome dodamo da je u pročelju krova postavljenja solarna panel ćelija, da sada struje i rasvjete ima na pretek – eto razloga za baš pravo zadovoljstvo.
No, na ovome se nije stalo. Rile i njegove komšije dobrano su zasukale rukave razbijajući postojeće betonske površine kako bi se napravio adekvatan podrumski smještaj te terasa sa ulazne i bočne strane. E, kada se sve to okonča, biće prilike da se novouredjeni prostor svečano otvori, da se upriliči još jedno prepoznatljivo rivijerdžijsko veselje.
U to ime – živjeli!

Објављено од стране: деда Страле | мај 8, 2013

ПРВОМАЈСКО-УСКРШЊИ РАПОРТ 2013.

01B. uvodna slika

Баш повелик број празничних дана и повелик број што ривијерџија и њихових гостију у цијелости су протекли у изузетно добром расположењу, сјајном дружењу, смијеху и радости. За протекло вишедневно друговање може се рећи да је имало међународни карактер јер поред старог знанаца госп. Живчића из Босне и Херцеговине, Сребрна ривијера је угостила Терезу и Кристину, симпатичне даме из Шпаније (Аликанте). Истина обје су биле поприлично тужне током гледања телевизијског преноса утакмице у којој је њихова Барса потучена до ногу. Али све остало је било, бар тако рекоше, примера угођај у који свакако спада и ова вожња чамцем по језеру…

ImageПредивно вријеме за првомајске и ускршње празнике нагнало је најхрабрије посјетиоце да отворе овогодишњу сезону купања на Сребрном језеру. Мећу првима који су скоковима узбуркали воду језера били су Брано и Сата, редовни Лакијеви гости. По изласку тврдили су да је вода баш права за купањац што се не би рекло по њиховом цвокотању и утрци да се што прије огрну неким пешкиром или другим одјевним предметима. Лаки, Риле и моја маленкост у почетку се држала подаље од воде али, ничим изазван, на Ускрс се Матори Унин деда Страле одважио и бућнуо у језерску воду. Штета што је већ наредног дана грнула силна кошава тако да од додатног купања није било ништа, тако да стари водени вукови Лаки и Риле морају сачекати неку наредну повољнију прилику…

Image

Идемо даље…
Током овог празничног дружења чуле су сбакојаке приче, препричавале догодовштине, искуства и кулинарске рецептуре…
Раде Бркић илити од милоште прозван РИВИЈЕРЏИЈСКИ ГЛАСНОГОВОРНИК – издекламовао је рецепт за, како рече, чувену шумадијску рибљу чорбу. Исти је одушевио све присутне тако да ово усхићење морамо са вама подијелити:
Обезбиједити најмање 4 врсте рибе по могућности шаран, кечига, сом и смуђ те исјечене заједно са мироћијама и осталим зачинима ставит у котлић да се кувају. Када шумадијска рибља чорба буде при крају – затркати се и ногом шутнути све ћутуре а на ватру и жар ставити ражањ са планинским јагњетом чувеним крагујевачким сисанчетом.
Обавезно конзумирати уз хладне шрицере. Живјели и пријатно!

Image

Објављено од стране: деда Страле | март 25, 2013

Kaparoši, 24. mart 2013.

Kaparosi

Pripreme za puno srebrno-rivijersku sezonu uveliko se odvijaju. Uz stalne priče i pričice šta sve treba novo da se uradi, uz skaske kako treba da se postave mnogobrojne solarne ćelije na krovove rivijerdžija – dominirajuća tema razgovora je ribolov i pecanje sa pontona. Nekima fali ovo ili ono, matt-ori Strale samo priča kako mora kupiti novu pecaljku, Sata opet razvija teoriju kada će riba prići obali, a Laki naravno tvrdi da nema ništa bez majstora tj. njega lično!
U tim svestranim pripremama najbolje i najadekvatnije je reagovao naš Boban koji se jednostavno prije neko veče pojavio sa prigodnim poklonima – kačketima! Na svakom je ispisan naziv SREBRNA RIVIJERA a potom i ime vlasnika tj. ponositog nosioca ovih praktičnih i izuzetno popularnih glavopokrivala. Naravno, tu su i dvije slikičice riba koje tek treba upecati!!!
Bobanu već sada zahvaljujemo do sveg srca na dovitljivosti uz nadu da se niko neće od rivijedžija osjetiti zaobidjenim i  zapostavljenim ako za njega nije uradjen ovakav kačket kakve nosi ova nerazdvojna rivijerdžijska trojka…

Објављено од стране: деда Страле | март 11, 2013

RAPORT 117

Raport 117, 10. mart 2013.

BUDJENJE NA SVE STRANE

Image

Ako je suditi po zatečenom stanju na Srebrnoj rivijeri, a tokom boravka proteklog vikenda (8-10. mart) – zima je definitivno otperjala, premda kalendarski još traje. ‘Mrtvilo’ jedino da se primjećuje po vikendicama rivijerdžija jer dobro znani objekti ni pedalj nisu mrdnuli. Sve ostalo ukazuje na budjenje prirode, na  neki pozitivni nemir u vazduhu, na nemilosrdi vrbopuc koji baš s proljeća proganja sve živo u prirodi, od mladih do starih. Prvi listići baš su uočljivi na žalosnoj vrbi mada pupoljaka ima na sve strane, a na nekim mjestim trava je toliko izdjikljala da će trebati da se kosi već koliko narednog vikenda. Najmanje promjena uočava se na jezerskoj vodi: riba je i dalje duboko ‘ukrtožljena’, nema je ni za lijeka, primjećena je pokoja žabica na putu iz zemljanih rupa prema jezeru ali i velika aktovnost liski a pogotovu mrskih kormorana koji ne znaju za predah…

No, i pored sveg tog optimističko-vrbopuc raspoloženja koje vas okružuje i omamljuje – misli vam se stalno vraćaju na trojicu rivijerdžija koji nas napustiše tokom protekle godine i, kako Laki reče: ,,Ma koliko se mi trudili Miću, Duleta i Dragu niko nam ne može nadoknaditi. Nikada više rivijera ne može biti kao unazad nekoliko mjeseci!“

Image

U vrbopucu nemiru prednjači omiljeni jezerski vrabac PRCKOŠ koji od ranog jutra samo vabi svoje ljubimice na Lakijev dud i već godinama na istom postavljenju kućicu. Prckoš se šepuri ispred svog doma i malo malo doleti neka znatiželjna ženkica da se uvjeri u ponudu. U želji da mu bude što veće potomstvo i da ‘opsluži’ sve ženkice svog očigledno povelikog harema – Laki i Sata pritekoše Prcokošu u pomoć postavivši novu novcijatu kućicu u neposrednoj blizini postojeće. Prckoš je u početku baš sa nepovjerenjem gledao šta mu to komšije spremaju ali potom da ste ga samo vidjeli raspjevanog i našepurenog kako opslužuje svoje ženkice – divljenje do kamzi.

Već narednog odlaska na jezero, na istom dudu, osvanuće još jedna kućica jer treba potpomoći vrapčiji jezerski naraštaj da opstave. I sami ste vjerovatno čitali da su vrabci u cijeloj Evropi ugrožena vrsta, da ih je sve manje i manje…Image

Htjeli vi to ili ne – čuveni JOKS plac: vikendice Dragana Sindikalca, Draga Zvrka i, na žalost, brvnara pokojnog Duleta Pavleca te ljetna ‘čarda’ postaja – ne ostavlja vas ravnodušnim ma sa koje strane ovom placu prišli.

U ovom osvitu pravog proljeća pomenuti objekti dosta tugaljivo izgledaju bez svoji žitelja, bez smjeha koji vas obavezno prati kada su tu prisutne rivijerdžije, članovi njihovih porodica i prijatelji. Sve nekako stoji kao ‘zapeta puška’ i samo se čeka dolazak nekih od stanovnika da aktivira kosilicu, one makaze za obrezivanje žive ograde, grabulje ili neku drugu neophodnu alatku ali, bogami, da se čujev zvuk satare dok se siječe ispečena prasetina ili jagnjetina, zvuk posudja koje se servira za veliki sto ispod čardaka. Ako tome dodamo i uvijek prisutno uzbudjenje kada se Dragan Zvrk vrati iz ribolova sa pozamašnim šaranima ili amurem – onda se ta živost i uzbudjenje lačano prenosi na susjede, komšije, rivijerdžije i prijatelje.

I gle, očas, štimung kao iz snova: veseli se, pošalice sustižu jednu za drugom a prednjači, kao i uvjek, Dragan Sindikalac sa svojim neizostavnim uvodnim poklikom: SRBIJA!!!

Image

Svaka boravak na Srebrenoj rivijeri bar jednim detaljem vas dodatno oraspoloži. Nekada je to dobar vic, nekada doskočice i začkoljice rivijerdžija ali nerijetko to su i najobičniji predmeti koji nenajavljeni prekonoći izniknu.

Takvu situaciji zabilježeli smo objektivom našeg fotoaparata: ovaj improvizovani sto sa ‘stolica’ na uvijek besprijekorno uredjeno pošljunčanoj plaži našeg komšije i prijatelja Švabe. Pomenuti gospodin se dosjetio da oborenu topolu isparča odnosno isiječe na adekvatne cjeline i očas je dobio ugodno mjesto sa sjedenje, sto na kome se može servirati kakvo iće i piće. Naravno, tu je na suvom i njegova pedalina a kada dodju uskoro topla vremena i pedolina će na svoj uobičajni posao a mjesta za pomenutim hastalom biće za svakog dobronamjernika…

Image

Laki ne bi bio to što jeste i po čemu ga svim poznajemo, jednostavno on ne zna da miruje tj. stalno konta šta bi se radilo, šta bi se korisno napravilo, šta bi to bilo zanimljivo i za njega i njegove prijatelje.
Zna se da je kormoran veliki ‘neprijatelj’ ribolovaca, zna se da ga čuvaju svi mogući zakoni, zna se da dnevno pojedne ribe spram svoje težine, zna se da baš zbog njega naše pecaljke i štapovi – sa smjene pa na uštrb – nešto od ribe izvuku.

Laki je odlučio da im doaka, da kormorane blagovremeno otjera ispred svojih štapova. Domišljat kakav je oduvjek bio, napravio je odlične praćke s dvostrukom namjenom: stavi kamenčić pa ga ispali i poplaši kormorana, a onda istom praćkom grudvu hrane dobaci baš tamo gdje namjerava da zabaci mamac sa svojim štapom bubinjakom.

Tokom proteklog vikenda slabo je bilo prilike da se novonapravljene praćke isprobaju za osnovne namjene ali je zato Laki, potpomognut majstor Satom, provjeravao svoje šicaroško umijeće gadjajući one limene bojler-kazane koji stoje na svakom pontonu kao sprave za tuširanje.

Nadamo se da ispaljeni praćka-kamen neće završiti na glavi nekog rivijerdžije…

Image

Prošlonedeljni boravaka na Srebrnoj rivijeri bila je prilika da se pobliže upoznamo sa, ajd recimo, novim rivijerdžijom, sa komšijom koji je kupio placi i objekat koji je prethodno koristio čuvreni Paraćinac.

Ime mu je Neša Milanović i lokalni je gradištanski preduzetnik koji se za kupovinu pomenute vikendice opredijelio zbog njegove velike ljubavi prema prirodi i Srebrnom jezeru mada, kako ističe, uopšte nije strastveni ribolovac. Ovaj mladi čovjek plijeni svojom neposrednošću, druželjubivošću i nekim šeret osmjehom tako da je trojka sa slike. i ovaj koji je to sve snimio. očas našla zajednički jezik sa gospodinom Milanovićem.

Naravno, uz priču i pokoju časicu onako ‘s nogu’ ispijene – utanačeno je novo druženje i prijateljovanje koje se već naredne noći na Lakijevoj trasi oteglo do duboku u noć i vjerovatno bi potrajalo do ranih jutarnji sati da se ne isprazniše sve gajbe piva.
Gospodinu Neši Milanoviću želimo dobrodoščicu na stranice naše blog prezentacije u nadi da će naredni raporti sa Srebrne rivijere biti ispunjeni nekih zbivanjima i dogodovštinama sa njegovog placa…

Image

Koliko je moja malenkost uspjela da dozna, gospodin sa motornom testerom na priloženom snimku, zove se ZAJKO PRIKE. Doznadoh da je prvak u gradištanskom amaterskom pozorištu, da je u životu bio sve i svašta, da je šeret par ekselance što smo se na Lakijevoj terasi itekako mogli da uvjerimo.

A sve je počelo njegovim upitom da li mi na placu gospodina Milanovićamo radimo isto što i on tj. da li LOPOVIŠEMO. I tako riječ po riječ, jedna po jedna osječene smrznuta grana smokve – pretvoriše se u vrtlog smijeha i razbribrige, u druženje kao da se godinama poznajemo.

A tek naveče šta je sve gospodin ZAJKO PRIKE demonstrirao – to se ne može prepričati. Smijeha je bilo na izvoz i mislim da se čuo čak u susjednoj Rumuniji kada je pomenuti gospodin pričao o ‘kočenju miksera kada se ubaci treće jaje’.

Објављено од стране: деда Страле | фебруар 18, 2013

RAPORT 116, 18. februar 2013.

DOK JEDNI ČEKAJU TOPLE DANE ZA NEŠU-LAKIJA I MIĆU NEMA ZIME

Nesa i Mica skobaljisti

 

I dok je na Srebrnoj rivijeri, bar što se ribolova tiče, totalno mrtvilo (nije evidentirano da je bilo ko od rivijerdžija bar jednu ,,štukaru,, zabacio) – naši prijatelji i česti posjetioci rivijere kragujevčani Nešo-Laki i Mića Jevrem gotovo da se ne obaziru na zimske uslove, na snijeg, hladnoću, niske temperature, blato i klizavicu.
Ovaj ribolovačko-kulinarski tandem – obojica su vrhunski profesionalni kuvari u gradu na Lepenici – gotovo svakog vikenda ali i ostalih dana u sedmici – zabacuje svoje pecaljke i plovke na Moravi gdje ,,tamane,, skobalja omiljenu ribu svih strastvenih pecaroša.

Na vještački filament mamac iliti ,,itison,, skobalj ide baš kako treba i čuvarke ne ostaju prazne. Tokom predposljednjeg izlaska na vodu upecano je preko dvadeset komada pokrupnih skobalja, taman da vrsni kuvari pripreme večerinku baš kakva dolikuje ovim ,,momcima,, k’o stvorenim za prijatno druženje i radovanje.

Na istu, naravno, pozivaju i legendarnog Flaju koji ne ide s njima na Moravu jer godine su sustigle a temperatura nikako da ode preko 20-og podioka. Kako reče Nešo-Laki, išao bi i Flaja kada bi mu neko ponio termoakumulacionu peć da ga grije, kada bi neko mu bio pri ruci da mu dodaje flajku i mezence. Ovako našem velikom prijatelju Vladanu Filipoviću-Flaji ne preostaje ništa drugo nego da sačeka da ševa zapjeva, da se vazduh i voda ugriju, da se jezerska riba približi obali pa da onda zajedno sa Uroševim dedom, Uninim deda Straletom, Satom i svojim kragujevačkim ortacima – onako zdušno, uz oprobani i osvjedočeni ambijent – krene u Srebrnojezerske ribolovačke pustolovine…

Do tada ostaje da se divimo Neši i Mići, da im čestitamo na punim čuvarkama i poželimo da samo tako uspješno nastave i tokom narednih izlazaka na vodu…

Објављено од стране: деда Страле | јануар 6, 2013

Image

Одагнасмо и 2012. годину, за нас ривијерџије баш баксузну и  непријатну –  ,,отјерасмо,, тај период који нам је узео тројицу драгих пријатеља, комшија и изнад свега сјајних ривијерџија.
Било и не поновило се – идемо даље!
А посљедњи дани већ прежаљене 2012. на Сребрној ривијери били су у знаку зимског штимунга, али без основне сњежне декорација. На прсте једне руке могу се избројати они који су Нову дочекали у својим викендицама настављајући тако новоустановљену традицију дочека нове године (кажу да су се многи најављивали а када им је речено да никако не долази у обзир бити у кревету већ у пола 8, односно у хоризонтали и дубоком сну очекивати први час Нове – повукли су своје обећање да ће ,,новака“ дочекати на Сребрној ривијери)…

Уз овај идилично-панорамски снимак средине у којој се најбоље осјећамо – свим ривијерџијама, њиховим породицама и насљедницима, свим драги пријатељима и гостима Сребрне – Христос се роди и  све најбоље за предстојеће новогодишње празникe… пуно здравља и весеља у 2013. години…

« Newer Posts - Older Posts »

Категорије

Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.