Објављено од стране: деда Страле | мај 13, 2013

PRVOMAJSKO-USKRŠNJI RAPORT (3)

07a. klopa

Al’ se nekad dobro jelo – kaže Djole u svojoj popularnoj pjesmi a mi nadodajemo: ‘I ovog puta na Srebrnoj rivijeri jelo se samo tako, za priču i oblizivanje’. Zapravo, ne može se napraviti neka gradacija da je ovo bilo bolje od onoga, da je riblja čorba za Veliki Petak bila lošija od pečenja ispod sača za Uskrs, da je dimljena svinjetina bila lošija od dinstane junetine, da je salata od luka i kupusa bila bolja od Straletove već čuvene satrice.
A kada tome dodamo filetirane babuške reš pečene iz tanjirače – onda će vam biti razumljiva opaska našeg počasnog konzula Branka Živčića da će po povratku u Tuzlu biti onih zajedljivih primjedbi: ‘Daj Brano ne prećeruj!’
Bilo kako bilo, oni koji su bili počastvovani da se nadju za velikim stolom na Lakijevoj terasi – vjerovatno se i sada oblizuju posmatrajući ove fotke. Dodavši tome rashladjenu rakijicu, skroz-naskroz hladno pivo, vino i špricere – samo mogu da požele da se sve navedeno što prije reprizira!!!

kornjace SS850395

U prioblanom jezerskom plićaku svašta, ama baš svakojakih prizora možete da vidite: od stotine i stotine tek formiranih mladji riba, zmija bjelouški koje su stalno u potrazi za nekim plijenom, od karaš sunčanca koji Lakiju iz ruku uzmao ponudjenu glistu, od barskih ptica koje kao ukopane čekaju da im se približi sladokusni zalogaj pa do barskih kornjača u punom seksualnom zanosu. E… jednu kornjača seansu zabilježila je naša kamera tj. prirodni nagon za obnovu vrste. Ako bolje zagledate primjetićete da su jedna kornjača i kornjačac uveliko u sexualnom feelingu dok treća kornjača, e sad da li muška ili ženska, strpljivo čeka svoj red. Na žalost, ovu scenu smo našom nepažnjom poremetili tako da nismo vidjeli ko je koga u narednoj turi opsluživao ali bilo kako bilo – kornjača je primila što treba i vjerovatno je već sada tu u obali položila svoja jaja.
Pa neka joj je sa srećom naredna generacija mladih kornjača!!!

ImageRekoh već da su se skoro svi vlasnici vikendica na Srebrnoj rivijeri ‘obogatili’ solarnim panelima, novim izvorom besplatne energije. I dok jedni uživaju u blagodetima sunčane energije drugi na krovovima svojih objekata montiraju novonabavljene solarne panela.
Naša kamera je zabilježila trenutak postavljanja na Radetovu vikendicu, detalje kada udarna trojka svim snagama i svim dovitljivostima postavlja panel u rogalj zgrade. Da vam je bilo slušati propratne komentare i dobacivanja sa strane – poželje li biste da ovaj posao u nedogled traje, pogotovo kada čujete Radeta Rivijerdžijskog Glasnogovornika koji ama svaki potez svojih ortaka u poslu prokomentariše na svoj veoma dopadljivi i duhovit način.
Panel je postavljen uz preporuku bržnih posmatrača da se isti ankeriše uz stabla crvenih šljiva koja ionako već godinama ne daju bilo kakav rod.
Ostalo je još da se nekakvi kontakti ugrade i Rade više neće morati svoj čuveni tranzistor da do besvijesti navija kako bi slušao svoju omiljenu muziku. Nama ostaje da se nadamo da će Rade sa novim izvorom energije bar za 10% popraviti svoj izbor muzike, da neće u nedogled slušati želje, čestitke i one pjesme poput one čuvene ‘Bjež Milane moja ružo ćale mi se naoružo!’…

Image

Jedino što je iznevjerilo za vrijeme ovih prazničnih dana je – riba. Ona jezerska, naravno! Istina, bilo je i čorbe i tanjirača je radila punom parom, a pravi majstor, kao i bezbroj puta do sada, pokazao se profesor Lazarević. Uz taktiku zabacivanja pecaljke u granje i trstiku sa plovkom od tridesetak cantimetara iznad mamca, naravno uz fenomenalane reflekse – Laki je napunio čuvarku sa babuškama, bodorkama i sunčancima. Nama, Sati i mojoj malenkosti, koji su gotovo totalno zakazali, nije preostalo ništa drugo nego da uhvaćenu ribu očiste i uvijek gladne galebove nahrane iznutricama. Na snimku Sata se primakao čuvarki i ribama ali uz naglasak da obavezno napišem da to nije njegov ulov već Lakijev, ali pošto je profesor bio zauzet prečim poslovima onda je morao da nastane ovakav snimak…

Image

Pošto je riba najbolje radila uz obalu, u trstici i granju, bilo je i za očekivati da se baš često – ili udica, ili plovak, ili najlon – zakače o potonule granooke i drugo rastinje. Za uspješno ‘otkačinjanje’ korišten je Zvrkov čamac s kojim bi se otkačio ‘zarobljeni’ dio pribora.
Veliku umješnost u baratanju s čamcem na veoma malom vodenom prostoru pokazao je gospod. Počasni Konzul tvrdeći da je sve to naučio od svog dide na Jadranu a pogotovo šija-šija, odnosno šijanje. Slušali smo Branu i nikako da ukapiramo šta mu je to šija-šija dok nam on nepojasni da glasno izvikivanje ŠIjA-ŠIJA znači KOČI-KOČI! Koči veslima jer razbićeš brod od obalu. Da je Brano uspješno savldao didin nauk potvrdu smo našli u Zvrkovom čamcu koji je neoštećen vraćen u luku…

Објављено од стране: деда Страле | мај 12, 2013

PRVOMAJSKO-USKRŠNJI raport (2)

05. apartman

Na Srebrnoj rivijeri, tokom praznika, svašta se dešavalo i jedva sam stizao da sve notiram, ovjekovječim. Ipak, ovu scenu nisam nipošto smio ne evidentirati, propustiti da je kamera zabilježi. Naime, počasni konzul Srebrne rivijere u BiH, odnosno našoj lijepoj Tuzli, gosp. Branko Živčić, morao je očas da predahne nakon napornog dnevnog angažovanja a pogotovu ispijanja rakijica, piva i vina. Zbog omadjijanosti nije stigao do svog luksuznog nego je koristio ovaj privrememi klupa apartman. Njegovom budjenju doprinijele su jezerske žabe i sirene koje je sanjao. Očekuje se da detaljan izvještaj podnese prisutnima u njegovoj tuzlanskoj rezidenciji, odnosno u kafiću ACADEMY…

04a. brano i drvo

Jedno od obilježja Srebrne rovijere je ovo drvo nama nepoznatog naziva, a koje, iz pijeteta prema pokojnom Dušanu Pavloviću, prozvasmo Duletovo drvo. Isto je upravo u cvatu sa zaista primamljivim nježno ženskim zavodljivim mirisom. Naš Brano Živčić, kao počasni konzul Srebrne rivijere u Tuzli poželje da načinimo ovaj snimak da ima čime da se pohvali u konzulatu i tokom svojih diplomatskih posjeta zemljama u okruženju…

20130502_143247

Dugo sam ‘obigravao’ oko Dunjinog pontona: jedno vrijeme falile su mu prilazne daske ali mene je više interesovao njegov pontonski sto, po svemu originalani pontonski astal. No, nikako da naletim kada su Dunja i njegovi pajtosi oko tog po svemu neobično stolića, kada su u pravom poslu tj. ispijanju pića i jedenja nekog na brzaka spremljenog mezetluka. Samo Dunju vidjeti da pije to je gotovo svjetsko čudo, baš kao i ovaj astal koji je gospodin Dunjić zajedno sa svojim sinovima Zortanom i Vladanom osmislio i postavio na ponton. Inventivnosti im nije nedostajalo i šteta što pomenutih aktera nema uz njihovo djelo, šteta što se oko njega paučina nahvatala ali biće prilike da se načini prava fotka sa članovima porodice Dunjić i sa ovom ‘radnom površinom’ prepunom svakojakog ića i pića. No, do tada, svakako treba pohvaliti tvorce ovog neobičnog komada pontonskog namještaja…

DSCF7439

Neposredno pred praznike baš se punom parom radilo na fasadiranju vikendice porodice Ristić. I evo rezultata tog obimnog posla, pred nama je totalno druga i kudi kamo ljepša zgrada. Što bi se reklo, od bjeline i sjaja ne može oko da se otvori a ako tome dodamo da je u pročelju krova postavljenja solarna panel ćelija, da sada struje i rasvjete ima na pretek – eto razloga za baš pravo zadovoljstvo.
No, na ovome se nije stalo. Rile i njegove komšije dobrano su zasukale rukave razbijajući postojeće betonske površine kako bi se napravio adekvatan podrumski smještaj te terasa sa ulazne i bočne strane. E, kada se sve to okonča, biće prilike da se novouredjeni prostor svečano otvori, da se upriliči još jedno prepoznatljivo rivijerdžijsko veselje.
U to ime – živjeli!

Објављено од стране: деда Страле | мај 8, 2013

ПРВОМАЈСКО-УСКРШЊИ РАПОРТ 2013.

01B. uvodna slika

Баш повелик број празничних дана и повелик број што ривијерџија и њихових гостију у цијелости су протекли у изузетно добром расположењу, сјајном дружењу, смијеху и радости. За протекло вишедневно друговање може се рећи да је имало међународни карактер јер поред старог знанаца госп. Живчића из Босне и Херцеговине, Сребрна ривијера је угостила Терезу и Кристину, симпатичне даме из Шпаније (Аликанте). Истина обје су биле поприлично тужне током гледања телевизијског преноса утакмице у којој је њихова Барса потучена до ногу. Али све остало је било, бар тако рекоше, примера угођај у који свакако спада и ова вожња чамцем по језеру…

ImageПредивно вријеме за првомајске и ускршње празнике нагнало је најхрабрије посјетиоце да отворе овогодишњу сезону купања на Сребрном језеру. Мећу првима који су скоковима узбуркали воду језера били су Брано и Сата, редовни Лакијеви гости. По изласку тврдили су да је вода баш права за купањац што се не би рекло по њиховом цвокотању и утрци да се што прије огрну неким пешкиром или другим одјевним предметима. Лаки, Риле и моја маленкост у почетку се држала подаље од воде али, ничим изазван, на Ускрс се Матори Унин деда Страле одважио и бућнуо у језерску воду. Штета што је већ наредног дана грнула силна кошава тако да од додатног купања није било ништа, тако да стари водени вукови Лаки и Риле морају сачекати неку наредну повољнију прилику…

Image

Идемо даље…
Током овог празничног дружења чуле су сбакојаке приче, препричавале догодовштине, искуства и кулинарске рецептуре…
Раде Бркић илити од милоште прозван РИВИЈЕРЏИЈСКИ ГЛАСНОГОВОРНИК – издекламовао је рецепт за, како рече, чувену шумадијску рибљу чорбу. Исти је одушевио све присутне тако да ово усхићење морамо са вама подијелити:
Обезбиједити најмање 4 врсте рибе по могућности шаран, кечига, сом и смуђ те исјечене заједно са мироћијама и осталим зачинима ставит у котлић да се кувају. Када шумадијска рибља чорба буде при крају – затркати се и ногом шутнути све ћутуре а на ватру и жар ставити ражањ са планинским јагњетом чувеним крагујевачким сисанчетом.
Обавезно конзумирати уз хладне шрицере. Живјели и пријатно!

Image

Објављено од стране: деда Страле | март 25, 2013

Kaparoši, 24. mart 2013.

Kaparosi

Pripreme za puno srebrno-rivijersku sezonu uveliko se odvijaju. Uz stalne priče i pričice šta sve treba novo da se uradi, uz skaske kako treba da se postave mnogobrojne solarne ćelije na krovove rivijerdžija – dominirajuća tema razgovora je ribolov i pecanje sa pontona. Nekima fali ovo ili ono, matt-ori Strale samo priča kako mora kupiti novu pecaljku, Sata opet razvija teoriju kada će riba prići obali, a Laki naravno tvrdi da nema ništa bez majstora tj. njega lično!
U tim svestranim pripremama najbolje i najadekvatnije je reagovao naš Boban koji se jednostavno prije neko veče pojavio sa prigodnim poklonima – kačketima! Na svakom je ispisan naziv SREBRNA RIVIJERA a potom i ime vlasnika tj. ponositog nosioca ovih praktičnih i izuzetno popularnih glavopokrivala. Naravno, tu su i dvije slikičice riba koje tek treba upecati!!!
Bobanu već sada zahvaljujemo do sveg srca na dovitljivosti uz nadu da se niko neće od rivijedžija osjetiti zaobidjenim i  zapostavljenim ako za njega nije uradjen ovakav kačket kakve nosi ova nerazdvojna rivijerdžijska trojka…

Објављено од стране: деда Страле | март 11, 2013

RAPORT 117

Raport 117, 10. mart 2013.

BUDJENJE NA SVE STRANE

Image

Ako je suditi po zatečenom stanju na Srebrnoj rivijeri, a tokom boravka proteklog vikenda (8-10. mart) – zima je definitivno otperjala, premda kalendarski još traje. ‘Mrtvilo’ jedino da se primjećuje po vikendicama rivijerdžija jer dobro znani objekti ni pedalj nisu mrdnuli. Sve ostalo ukazuje na budjenje prirode, na  neki pozitivni nemir u vazduhu, na nemilosrdi vrbopuc koji baš s proljeća proganja sve živo u prirodi, od mladih do starih. Prvi listići baš su uočljivi na žalosnoj vrbi mada pupoljaka ima na sve strane, a na nekim mjestim trava je toliko izdjikljala da će trebati da se kosi već koliko narednog vikenda. Najmanje promjena uočava se na jezerskoj vodi: riba je i dalje duboko ‘ukrtožljena’, nema je ni za lijeka, primjećena je pokoja žabica na putu iz zemljanih rupa prema jezeru ali i velika aktovnost liski a pogotovu mrskih kormorana koji ne znaju za predah…

No, i pored sveg tog optimističko-vrbopuc raspoloženja koje vas okružuje i omamljuje – misli vam se stalno vraćaju na trojicu rivijerdžija koji nas napustiše tokom protekle godine i, kako Laki reče: ,,Ma koliko se mi trudili Miću, Duleta i Dragu niko nam ne može nadoknaditi. Nikada više rivijera ne može biti kao unazad nekoliko mjeseci!”

Image

U vrbopucu nemiru prednjači omiljeni jezerski vrabac PRCKOŠ koji od ranog jutra samo vabi svoje ljubimice na Lakijev dud i već godinama na istom postavljenju kućicu. Prckoš se šepuri ispred svog doma i malo malo doleti neka znatiželjna ženkica da se uvjeri u ponudu. U želji da mu bude što veće potomstvo i da ‘opsluži’ sve ženkice svog očigledno povelikog harema – Laki i Sata pritekoše Prcokošu u pomoć postavivši novu novcijatu kućicu u neposrednoj blizini postojeće. Prckoš je u početku baš sa nepovjerenjem gledao šta mu to komšije spremaju ali potom da ste ga samo vidjeli raspjevanog i našepurenog kako opslužuje svoje ženkice – divljenje do kamzi.

Već narednog odlaska na jezero, na istom dudu, osvanuće još jedna kućica jer treba potpomoći vrapčiji jezerski naraštaj da opstave. I sami ste vjerovatno čitali da su vrabci u cijeloj Evropi ugrožena vrsta, da ih je sve manje i manje…Image

Htjeli vi to ili ne – čuveni JOKS plac: vikendice Dragana Sindikalca, Draga Zvrka i, na žalost, brvnara pokojnog Duleta Pavleca te ljetna ‘čarda’ postaja – ne ostavlja vas ravnodušnim ma sa koje strane ovom placu prišli.

U ovom osvitu pravog proljeća pomenuti objekti dosta tugaljivo izgledaju bez svoji žitelja, bez smjeha koji vas obavezno prati kada su tu prisutne rivijerdžije, članovi njihovih porodica i prijatelji. Sve nekako stoji kao ‘zapeta puška’ i samo se čeka dolazak nekih od stanovnika da aktivira kosilicu, one makaze za obrezivanje žive ograde, grabulje ili neku drugu neophodnu alatku ali, bogami, da se čujev zvuk satare dok se siječe ispečena prasetina ili jagnjetina, zvuk posudja koje se servira za veliki sto ispod čardaka. Ako tome dodamo i uvijek prisutno uzbudjenje kada se Dragan Zvrk vrati iz ribolova sa pozamašnim šaranima ili amurem – onda se ta živost i uzbudjenje lačano prenosi na susjede, komšije, rivijerdžije i prijatelje.

I gle, očas, štimung kao iz snova: veseli se, pošalice sustižu jednu za drugom a prednjači, kao i uvjek, Dragan Sindikalac sa svojim neizostavnim uvodnim poklikom: SRBIJA!!!

Image

Svaka boravak na Srebrenoj rivijeri bar jednim detaljem vas dodatno oraspoloži. Nekada je to dobar vic, nekada doskočice i začkoljice rivijerdžija ali nerijetko to su i najobičniji predmeti koji nenajavljeni prekonoći izniknu.

Takvu situaciji zabilježeli smo objektivom našeg fotoaparata: ovaj improvizovani sto sa ‘stolica’ na uvijek besprijekorno uredjeno pošljunčanoj plaži našeg komšije i prijatelja Švabe. Pomenuti gospodin se dosjetio da oborenu topolu isparča odnosno isiječe na adekvatne cjeline i očas je dobio ugodno mjesto sa sjedenje, sto na kome se može servirati kakvo iće i piće. Naravno, tu je na suvom i njegova pedalina a kada dodju uskoro topla vremena i pedolina će na svoj uobičajni posao a mjesta za pomenutim hastalom biće za svakog dobronamjernika…

Image

Laki ne bi bio to što jeste i po čemu ga svim poznajemo, jednostavno on ne zna da miruje tj. stalno konta šta bi se radilo, šta bi se korisno napravilo, šta bi to bilo zanimljivo i za njega i njegove prijatelje.
Zna se da je kormoran veliki ‘neprijatelj’ ribolovaca, zna se da ga čuvaju svi mogući zakoni, zna se da dnevno pojedne ribe spram svoje težine, zna se da baš zbog njega naše pecaljke i štapovi – sa smjene pa na uštrb – nešto od ribe izvuku.

Laki je odlučio da im doaka, da kormorane blagovremeno otjera ispred svojih štapova. Domišljat kakav je oduvjek bio, napravio je odlične praćke s dvostrukom namjenom: stavi kamenčić pa ga ispali i poplaši kormorana, a onda istom praćkom grudvu hrane dobaci baš tamo gdje namjerava da zabaci mamac sa svojim štapom bubinjakom.

Tokom proteklog vikenda slabo je bilo prilike da se novonapravljene praćke isprobaju za osnovne namjene ali je zato Laki, potpomognut majstor Satom, provjeravao svoje šicaroško umijeće gadjajući one limene bojler-kazane koji stoje na svakom pontonu kao sprave za tuširanje.

Nadamo se da ispaljeni praćka-kamen neće završiti na glavi nekog rivijerdžije…

Image

Prošlonedeljni boravaka na Srebrnoj rivijeri bila je prilika da se pobliže upoznamo sa, ajd recimo, novim rivijerdžijom, sa komšijom koji je kupio placi i objekat koji je prethodno koristio čuvreni Paraćinac.

Ime mu je Neša Milanović i lokalni je gradištanski preduzetnik koji se za kupovinu pomenute vikendice opredijelio zbog njegove velike ljubavi prema prirodi i Srebrnom jezeru mada, kako ističe, uopšte nije strastveni ribolovac. Ovaj mladi čovjek plijeni svojom neposrednošću, druželjubivošću i nekim šeret osmjehom tako da je trojka sa slike. i ovaj koji je to sve snimio. očas našla zajednički jezik sa gospodinom Milanovićem.

Naravno, uz priču i pokoju časicu onako ‘s nogu’ ispijene – utanačeno je novo druženje i prijateljovanje koje se već naredne noći na Lakijevoj trasi oteglo do duboku u noć i vjerovatno bi potrajalo do ranih jutarnji sati da se ne isprazniše sve gajbe piva.
Gospodinu Neši Milanoviću želimo dobrodoščicu na stranice naše blog prezentacije u nadi da će naredni raporti sa Srebrne rivijere biti ispunjeni nekih zbivanjima i dogodovštinama sa njegovog placa…

Image

Koliko je moja malenkost uspjela da dozna, gospodin sa motornom testerom na priloženom snimku, zove se ZAJKO PRIKE. Doznadoh da je prvak u gradištanskom amaterskom pozorištu, da je u životu bio sve i svašta, da je šeret par ekselance što smo se na Lakijevoj terasi itekako mogli da uvjerimo.

A sve je počelo njegovim upitom da li mi na placu gospodina Milanovićamo radimo isto što i on tj. da li LOPOVIŠEMO. I tako riječ po riječ, jedna po jedna osječene smrznuta grana smokve – pretvoriše se u vrtlog smijeha i razbribrige, u druženje kao da se godinama poznajemo.

A tek naveče šta je sve gospodin ZAJKO PRIKE demonstrirao – to se ne može prepričati. Smijeha je bilo na izvoz i mislim da se čuo čak u susjednoj Rumuniji kada je pomenuti gospodin pričao o ‘kočenju miksera kada se ubaci treće jaje’.

Објављено од стране: деда Страле | фебруар 18, 2013

RAPORT 116, 18. februar 2013.

DOK JEDNI ČEKAJU TOPLE DANE ZA NEŠU-LAKIJA I MIĆU NEMA ZIME

Nesa i Mica skobaljisti

 

I dok je na Srebrnoj rivijeri, bar što se ribolova tiče, totalno mrtvilo (nije evidentirano da je bilo ko od rivijerdžija bar jednu ,,štukaru,, zabacio) – naši prijatelji i česti posjetioci rivijere kragujevčani Nešo-Laki i Mića Jevrem gotovo da se ne obaziru na zimske uslove, na snijeg, hladnoću, niske temperature, blato i klizavicu.
Ovaj ribolovačko-kulinarski tandem – obojica su vrhunski profesionalni kuvari u gradu na Lepenici – gotovo svakog vikenda ali i ostalih dana u sedmici – zabacuje svoje pecaljke i plovke na Moravi gdje ,,tamane,, skobalja omiljenu ribu svih strastvenih pecaroša.

Na vještački filament mamac iliti ,,itison,, skobalj ide baš kako treba i čuvarke ne ostaju prazne. Tokom predposljednjeg izlaska na vodu upecano je preko dvadeset komada pokrupnih skobalja, taman da vrsni kuvari pripreme večerinku baš kakva dolikuje ovim ,,momcima,, k’o stvorenim za prijatno druženje i radovanje.

Na istu, naravno, pozivaju i legendarnog Flaju koji ne ide s njima na Moravu jer godine su sustigle a temperatura nikako da ode preko 20-og podioka. Kako reče Nešo-Laki, išao bi i Flaja kada bi mu neko ponio termoakumulacionu peć da ga grije, kada bi neko mu bio pri ruci da mu dodaje flajku i mezence. Ovako našem velikom prijatelju Vladanu Filipoviću-Flaji ne preostaje ništa drugo nego da sačeka da ševa zapjeva, da se vazduh i voda ugriju, da se jezerska riba približi obali pa da onda zajedno sa Uroševim dedom, Uninim deda Straletom, Satom i svojim kragujevačkim ortacima – onako zdušno, uz oprobani i osvjedočeni ambijent – krene u Srebrnojezerske ribolovačke pustolovine…

Do tada ostaje da se divimo Neši i Mići, da im čestitamo na punim čuvarkama i poželimo da samo tako uspješno nastave i tokom narednih izlazaka na vodu…

Објављено од стране: деда Страле | јануар 6, 2013

Image

Одагнасмо и 2012. годину, за нас ривијерџије баш баксузну и  непријатну –  ,,отјерасмо,, тај период који нам је узео тројицу драгих пријатеља, комшија и изнад свега сјајних ривијерџија.
Било и не поновило се – идемо даље!
А посљедњи дани већ прежаљене 2012. на Сребрној ривијери били су у знаку зимског штимунга, али без основне сњежне декорација. На прсте једне руке могу се избројати они који су Нову дочекали у својим викендицама настављајући тако новоустановљену традицију дочека нове године (кажу да су се многи најављивали а када им је речено да никако не долази у обзир бити у кревету већ у пола 8, односно у хоризонтали и дубоком сну очекивати први час Нове – повукли су своје обећање да ће ,,новака” дочекати на Сребрној ривијери)…

Уз овај идилично-панорамски снимак средине у којој се најбоље осјећамо – свим ривијерџијама, њиховим породицама и насљедницима, свим драги пријатељима и гостима Сребрне – Христос се роди и  све најбоље за предстојеће новогодишње празникe… пуно здравља и весеља у 2013. години…

Објављено од стране: деда Страле | новембар 18, 2012

IN MEMORIAM

Image

DRAGUTIN LUKIĆ – DRAGO
(1949 – 2012)

 U petak, 16. novembra, poslije kraće i teške bolesti, preminuo je Dragutin Lukić – Drago, jedan od sjajnih rivijerdžija, izvanredan komšija i prijatelj, čovjek koji je plijenio svojom neposrednošću, prostodušnošću, spremnošću za pošalicu i u onim momentima kada do šale ama baš nije bilo nikome.

Drago, kako smo ga najčešće zvali, jedan je od pionira Srebrne rivijeri, čovjek koji je prije par decenija zapazio sve ljepote koje pruža tada gotovo nenaseljena lijeva obala Srebrnog jezera.  Bio je domaćin, komšija i prijatelj koji je dočekao i ugostio sve naredne rivijerdžija nalazivši im se pri ruci od samog početka, od kopanja temelja pa do pokrivanja novosagradjenih objekata. U predahu izmedju ne baš lakih poslova, u momentima kada bi se zasjelo za hastal za eglenu i čašicu – naš Drago, naravno uz čašicu cujke, oduševljavao je svojim pričama često suze nagonivši na oči svim prisutnima. Ostala je da se priča i prepričava čuvena dogodovština kada je Dragutin svojim čamcem krenuo preko jezera po pivo i  to u momentu kada se održavalo neko veslačko prvenstvo. Naravno, nastala je uzbuna medju organizatorima kada su vidjeli Dragu i njegov čamac u markiranim stazama, kada je on na silne povike sudija i redara mirno odgovorio:
– A što niste stavili znak da je zabranjen prolaz, ja moram po svoje pivo!

Nažalost, smrću Dragutina Lukića – Srebrna rivijera izgubila je još jednog sjajnog rivijerdžiju, njegova porodica uzornog supruga, oca i djeda.
Neka mu je laka crna zemlja.

Počivaj u miru naš Drago!

Објављено од стране: деда Страле | октобар 30, 2012

In Memoriam

 

DUŠAN PAVLOVIĆ – PAVLEC
(1947 – 2012)

U subotu 27. oktobra, poslije kraće i teške bolesti, preminuo je naš Dušan Pavlović – Pavlec, Dule iliti Debeli kako su ga  zvale njegove rivijerdžije. Ovaj dobrodušni ljudina, čovjek mekog srca koji je naprosto obožavao prirodu i svaku njenu živuljku, dobrica i dobronamjernik – posebno je bio omiljen, cijenjen i uvažavan od strane žitelja Srebrne rivijere, svojih komšija i prijatelja sa kojima je uvijek planirao i dogovarao kako da rivijera bude ljepša, udobnija i čistija. Pavlecova riječ i savjeti duboko su poštovani, a uz šale i pošalice, sprovodjeni u praksu pa makar tokom realizacije dolazilo i do sitnih čarki koje su se očas zaboravljale uz čašicu rakijice i dobronamjerne eglene.
Smrću Dušana Pavlović za nešto više od šest mjeseci Srebrna rivijera izgubila je još jednog sjajnog žitelja, promućurnog i na sva vrata dobrodošlog komšiju i prijatelja. Ovaj vrli rivijerdžija žestoko se borio protiv ribokradljivaca i lopovluka svake vrste, ne prezajući da svakog nazove njegovim pravim imenom proisteklim iz nečasnih radnji. U toj borbi ne rijetko su nipodaštavani njegovi napori ali Dule nikome nije ostajao dužan pa i ne treba da čudi podataka da su ga ljudi zaduženi za borbu protiv sakaćenja ribljeg fonda izbjegavali na kilometar…
Naše Duleta svakako ćemo pamtiti po njegovoj brvnari vikendici i placu koji su plijenili svojom ljepotom, sredjenošću do savršenstva, svakodnevnom angažovanšći da njegovo okruženje bude primjer za ugled. Gotovo svake sezone je donosio sadnice novog zelenila i drveća, nove stabljike do tadana nepostojećeg voća na rivijeri.
Prije par mjeseci dogovarao sam sa Pavlecom da uradimo, za potrebe Beogradskog Internet Radija, emisiju MOJIH 10 NAJ PJESAMA. Kao vrsni poznavalac muzike i strasni kolekcionar, Dušan je sa zadovoljstvom prihvatio prijedlog i ubrzo mi je dostavio svoju listu sa prigodnim komentarima. Dogovorili smo se da sve napisano lično izgovori u mikrofone BIR-a već prvom prilikom kada bude dolazio u Beograd. Na žalost, dogovoreno je izostalo zbog podmukle bolesti koja je baš požurila da totalno obrhva našeg sjajnog rivijerdžiju.

 

Njegovu suprugu Milkicu upoznao sam tek na sahrani u Čačku. I ovim putem upućujem Milkici riječi saučešće i saosjećana kako u lično ime, u ime Duletovih komšija i prijatelja sa Srebrnog jezera, u ime internet bloga http://www.srebrnarivijera.wordpress.com…;

 

Počivaj u miru naš Dule Pavlec!

 

Објављено од стране: деда Страле | октобар 4, 2012

RAPORT 112, kraj septembra 2012.

Proteklog 28. septembra navšilo se šest tužnih mjeseci od kako nas je napustio naš Mića Alempijević, rivijerdžija čijim je iznenadnim odlaskom Srebrna izgubila svoje zaštitno obilježje, otišao je prijatelja nad prijateljima koji je svojom pojavom a posebno uvijek prisutnim osmjehom na licu praktično predstavljao optimistički lik i nadahnutu dušu Srebrne rivijere.
Šestomjesečni pomen okupio je Mićinu najbližu rodbinu i prijatelje koji su obišli njegov grob na kragujevačkom groblju da bi se potom obreli na Srebrnoj rivijeri mjestu koje je Mića nezmjerno volio i kojem se cijelim svojim bićem predavao. Naša draga Goca, Mićina životna saputnica, evocirala je na rivijeri uspomene na svog supruga i druženje sa ovom divnom ženom zaista je odisalo spontanošću protkanom tugom i sjetom što sa nama više nije naš voljeni i svima dragi Milovan Mića Alempijević.

Atmosfera i ugođaj prvih jesenjih sedmica na Srebrnoj rivijeri zaista je posebna priča i doživljaj. Mnoštvo dnevnog sunčanog kolorita uz jutarnju jezersku izmaglicu svjesno vas podstiču da se divite okruženju, čarima i zakonitostima prirode -  da u rivijerskoj tišini koju poštuju i mnogobrojne ptice graktalice – zahvalite svevišnjem što je vama lično podario mogućnost boravka i uživanja na obali Srebrnog jezera.
Meditirajući u toj ljepoti, u mislima vam naviru lijepa sjećanja na protekle godine, na drage prijatelje, na svakojake pontonske ine zgobe i nezgode. Onda se zapitate do kada će sva ta ljepota da potraje i zažalite što uskoro treba da se vratite u svoju gradsku sredinu, zažalite što se rastajete od čaplji, pataka, liski, vidiri, vrana i galebova -  od bandara, bodorki, babuški, deverika i šarana, od dobrano požutjelog lišća i polusasušene trave…
Zlatna jesen neštedimice rasipa svoju raskoš na svaku iole uredjenu rivijerdžijsku baštu i bašticu, na okolno žbunje i drveće. Predivna je i jedino vas odsustvo dječijih-školarac naraštaja, opominje da ima perioda kada je sve opisano još više oku i ušima prijemčivo…
Zaista treba biti na ,,licima mjesta,, i prepustiti se meditiranju, ljubavi prema prirodi, uživanju u cjelokupnom okruženje Srebrne rivijere…

Lijepo vrijeme poslužilo je mnogim vanjskim radovima, preuredjenu postojećih objekata i gradnji novih. Sjani kragujevčanin Rade Brkić, za koga jedan od rivijerdžija reče ,,da ga nema trebalo bi ga pod hitno napraviti ma makar od blata,, – podizao je ogradu oko svog placa ali ne kao prethodni vlasnik onu ,,grobljansku,, već pravu od drvenih stubova. Svojski mu je pomagao njegov pajtaš Domac, veseli Šumadinac uvijek sprema za pošalice i doskočice. U predahu, Rade je po svom starom domaćinskom običaju, ugovarao prodaju i preprodaju svinja mangulica te umalo da sa komšijom Lakijem postigne sporazum oko predstojeće novogodišnje noći. Sve su se lijepo bili dogovorili (Rade prasence, Laki pićence) ali oko termnina neposrednog dočeka nikako: gosp. Brkić jedva je nekako pristao da do 20 sati bude budan a potom u horizontalu što Lakiša, ponukan prošlogodišnjim iskustvom, nikako nije prihvatao.

I dok se Rade isticao odlikama pravog komšije – takoreći u  produžetku a opet u neposrednom susjedstvu – postavljeni su temelji povelikom objektu. Nema niko protiv dobrog komšije ali ovaj NN gospodin, kažu velikogradištanac, baš je na svoju ruku. Prvo je unakazio prilazni put, pa potom prefarbao ulaznu rampu u zeleno ne pazeći na flurscentnu boju saobraćajnog znaka, zatim je velika betonjerka dobrano zagazila u Radetov plac i upropastila tek nasuti put, a kao vrhunac – Lakijevu vanjsku vodenu pumpu i korito začepila i ,,ukakila,, – kao da je sve to njegovo. Izgleda da će biti itekakvih poteškoća sa NN komšijom, ali ostaje i nada da će isti u narednom periodu prisjetiti datih pozitivnih obećanja pa konačno dati pare za prilazni put…

Rade Brikić, uz svo poštovanje za majstorstvo i svestrano znanje – pravi je umjetnik u baratanju sa motorkom, sa motornom testerom za sječu i oblikovanje drveta. Lakijev poveliki panj od posječenog bresta trebalo je da se pretvori u prirodnu saksiju za cvijeće. Rade je saslušao šta ,,gazda,, zatjeva a potom je upalio svoju pilu i…
Bilo je prava ljepota posmatrati ovog kršnog Šumadinca kako najprije panj dovodi pod ,,libelu,, kako vrhom motorke ocrtava buduću saksiju, kako ga zasipa mnoštvo piljevine a da on pri tome ni za tren ne zastaje. Naravno, na kraju je postigao željeni cilj a daljnjeg oblikovanja prihvatio se Flaja Legenda sa keserom u rukama. U predahu izmedju dvije zapaljene cigarete, ovaj domišljati kragujevčanin – cjepku po cjepku – iskreirao je poveliku i duboku saksiju tako da će buduće cvjetne sadnice imati prostora za širenje i rast. Biće jako interesantno s proljeća napraviti snimak oroginalne prirodno-panjske saksije i naravno kraj nje tvorce iste – Radeta i Flaju…

Kakav bio ovo bio raport da se ne pozabavimo životinjama na rivijeri, kućnim i onim drugim ljubimcima. I dok je snimljena žabica na listu lokvanja uživala na jesenjem suncu ne mareći mnogo na blizinu čaplji i bjelouški svojih prirodnih neprijatelja – dotle je ova šarena kuca, uz svu radoznalost, itekako brinula o svojoj daljnoj sudbini. Njen gazda Dragan Sindikalac, kaže da je bezimenu kujicu doveo kako bi udovoljio zahjevu Lakija (gosp. Lazarević se pravdao da je on nabavio drugu i o tome blagovremeno obavijestio Sindikalca).
Bilo kako bilo, ovo simpatično kuče skitalo je na relaciji ,,joksovci,, – ,,lakijevci,, povremeno lajući i time dajući na znanje da je krajnje vrijeme da se utvrdi njen neposredni budući gospodar. Kada je Dragan napustio rivijeru kučence je ostalo prepušteno svojoj sudbini tj. poslije Lakijevog odlaska za Beograd brigu o njemu je preuzeo Dragan Zvrk.
Da li se bezimena kujica u medjuvremenu udomila – sam Bog će znati…

Uskoro će pune tri godine od kako je pokrenut ovaj internet blog posvećen Srebrnoj rivijeri. U zaglavlju istog je tadašnji panoramski snimak a šta se sve u medjuvremenu izmijenilo pokazuje nam ova nova panorama snimljena iz Zvrkog čamca sa sredine jezera.
Pažljivim zagledanjem zasigurno ćete zapaziti nove terase kod Dragana, Zvrka i Lakija, nove potporne kamene zidove ali i izostanak velikog drveća koje je u medjuvemenu došlo pod udar motorne testere…

Ova priložena fotka pokazuje nam već čuveno-legendarni hastal na Lakijevoj terasi, sto za kojim se okupljaju i uz čašicu razgovaraju i dogovaraju rivijerdžije. Ova početno-startna scena sa praznim glinenim činijama i sa upravo ispečenim hljebom ispod sača, namah vam stvara pljuvačku u ustima za jelom koje treba da se servira. A isto je imalo zavšno krčkanje tj. riblja čorba ljutkasta i pikantna sa povelikim komadina ribe i poskidanim mesnatim dijelovima samo što nije dospjela na hastal…
Sami sebi stvorite tu sliku pa ako vam se ukaže prilika da naiđete kada je na stolu i čađavi kotlić – odmah grabite kutlaču i sipajte riblju čorbu do vrha u vašu zemljanu posudu. Prijatno!!!

Došao je red da u ovom raportu progovorimo odnosno napišemo nešto o najomiljenijom zabavi rivijerdžija – ribolovu!
Bogami ovih prvih jesenjih dana i nedelja baš se lijepo pecalo i drugovalo uz dubinjake i pecaljke, uz noćenje na jezerskim i dunavskim obalama, uz žestoku ribolovačku utakmicu na velikogradištanskom keju…

A sve je počinjalo sa svitanjem i prvim sunčanim zracima, sa željom i nadom da će baš ona prava udariti tog dana, da će neki od štapova biti ,,sfistaren,, do kamzi, da će čuvarka biti bar do pola napunjena.
Sa takvim mislima i željama na svom ,,radnom,, mjestu obreo se i Satmir Gashi, sjajni prijatelj i momak za koga legendarni Flaja reče da je čovjek kakav se samo poželiti može…

SATA je bio samo dio višečlane ribolovačke ekipe koju je jedino tokom kratkotrajnog boravka ignorisao Laki Lazarević ali su zato, uz već pomenutog Satmira, kao zapete tandžare bili: Vladan FLAJA Filipović, Nenad LAKI NEŠA Lazarević, Milorad MIĆA Jevremović, ribarski velemajstor Dragan ZVRK Arsenijević, mega strpljivi Milan MIKI Ivanović, Dragoslav BEBA, vječiti šarmer riba svih vrsta Dragan SINDIKALAC Alempijević, ekspert za samopecajuće ribetine Rade GALAMA Brkić te moja matoreća malenkost Strahinja UNINDEDA Maksimović…

I dok su se čuvarke kako-tako punile upecanom ribom sa rivijerdžijskih pontona – Fjala, Mića i Neša – odlazili su na jezersku branu i velikogradištansku rivu te, bogami, vraćali se sa povelikim ulovom što babuški, što deverika, što šarana. Naravno, i mi preostali poželismo da se ogledamo na tim ,,vanpontonskim,, terenima i, riječ po riječ, pade dogovor da se odigra ribolovačko takmičenje izmedju kragujevčana i beogradjana. Dogovoreno – učinjeno… i dvije dvočlane ekipe (KG: Flaja i Neša… BG: Sata i Strale) obreše se jedno predvečerje na velikogradištanskom keju gdje su svoja pecaroška mjesta već bili zaposjeli starosjedioci. Isukaše se ,,motkače,, odnosno pecaljke od 7 metara, plovci podesiše na željenu dubinu, na udice nataknuše crvići, u vodu se porinuše čuvarke te je utakmica mogla da počne…

Moja malenkost, kao najstariji učesnik, uzela je na sebe ulogu evidentiranja upecane ribe i komentarisanja svih zbivanja te je tako mogla da konstatuje da su već poslije nekih desetak minuta kragujevčani poveli sa 3:0. Satmir je sa ,,bolonjezom,, smanjio na 3:2, ali uzvišeni plovkaroš Flaja očas poveća rezultat na 5:2. Ubrzo i Neša upeca poveću babušku tako da su se već čuli povici okupljenih da beogradjani nemaju nikakvih šansi i da predaju utakmicu. Proradi i moja ,,motkača,, i Strale smanji razliku ali Flaja k’o Flaja – nezaustavljiv… očas upeca nekoliko babuši i rezultat na govorničkom semaforu je glasio 10:6. Od tog momenta takmičari počeše da potežu žućkastu rakijsku tekućinu prepečenicu i – gle čuda: nerješeno 10:10!!!
Borba je zaista bila žestoka ali dopingovanje uze maha i oni koji rakijicu vole više nego bilo šta drugo opet zagospodariše dunavskim vodama te rezultat koji morah da izgovorim je glasio 17:14 za kragujevčane. ,,Neregularni,, dogadjaji na terenu i sve češće dopingovanje natjerali su me da glasno uputim prigovor Svjetskoj ribolovačkoj organizaciji i Olimpijskom antidoping komitetu no na iste Flaja je munjevito reagovao upecaviši jednu za drugom četiri babuške…
Rezigniram, zabrojan, razočaran, omamljen rakijicom – nije mi ništa drugo preostalo nego da ustuknem uz glasno izvikivanje da su Flaja i Neša apsolutni pobjednici. Čestitao sam kragujevčanima na (ne)fer pobjedi, povukao se na vrh izbetoniranih kejskih stepenika i konstatovao da je prva utakmica okončana katastrofalnim rezutatom po Satmira i mene, da ćemo već koliko sutra tražiti priliku za revanš.

Ostalo se bogami do kasno u  noć… Flaja je samo punio čuvarku…Neša je kretao njegovim stopama a Sata se časno borio dok mu se na ,,bolonjezu,, nije namaklo nekoliko nerazmrsivih čvorova…

Naravno, raportirao sam našem odsutnom kapitenu gosp. Lakiši koji nas je posavjetovao da pred revanš, kako znamo i umijemo, probušimo Flajinu čuvarku. Taj posao umjesto nas beogradjana sutra, na istom borilištu, odradile su dunavske vidre… da baš te okretne uvijek simpatične ali i nezasite vodene životinje. Naime, u jednom momentu kada je KG ekipa već imala popriličnu prednost, upecane babuške u Flajinoj čuvarki baš su se uskomešale i zapraćakale. Ne kontajući šta ih je spopalo, Vladan Filopović se zagledao u vodu i primjetio nešto crno da se kreće. Kada je podigao čuvarku, iz Dunava se promolila vidrina glava sa radoznalim upitom:
- Ej… što mi slaklanjaš večeru?!?!!

Naravno, od daljnjeg pecanja i takmičenja nije bilo ništa jer se sva riba razbježala ispred nezajažljivog apetita para vidri koje su, kako rekoše mještani, stalni gosti na keju i kada se one pojave samo treba spakovati štapove i čekati jutro da se otvori velikogradištanska pijaca sa tezgama ribe koje alasi prodaju…

I dok su se odvijale utakmice izmedju KG i BG ekipa – još jedan kragujevčanin ribolovačko-pecaroški velemajstor gospodin Dragan ZVRK Arsenijević po ko zna koji put je dokazivao da je bez premca na rivijeri kada su u pitanju krupniji ulovi. Popularni ZVRK, sjajna ljudina sa nevjerovatnim umijećem i super strpljenjem, tokom par dana upecao je pet šarana: na Dunavu 2 komada od po kilogram i jednog od dvije kile, a potom na suprotnoj jezerskoj obali, na plaži, još dva šarana težine od 4 i 5,5 kilograma. Tako je naš Zvrk postao ovosezonski rekorder preotevši titulu od Lakiše koji prošle sezone upecao amura od 20 kilograma.
Zvrk zaslužuje sve naše čestitke uz podsjećanje na onaj zavidljivi uzvik AUUUUUU … koji izgovori jedan (ne)komšija osobenjak takodje strasni ribolovac.

Ono po čemu će se pamtiti prvi jeseni dani na Srebrnoj rivijeri je i premijerno pojavljivanje njenog novog obožavaoca. Naime, Laki-tečin gost je bio Matija Dobrota, dječak šestak koji se može pohvaliti da je tokom proteklog raspusta na Jadranu upecao tunu od preko kilogram težine. Sa takvim iskustvom Matija se obreo na rivijeri i očas totalno potpao pod njene čari, a pogotovo pod sve draži koje pruža pecanje sa pontona.

Sa kratkim ribolovačkim štapićem i kedrima na udici – novopridošlica je krenuo da lovi bandare odnosno koštre odnosno kanadske prčeve. Pecao je sve većeg od većeg da bi u jednom momentu izvuka koštru od skoro pola kilograma puneći svoju čuvarku samo ovom vrstom ribe grabljivice. Naravno, odmah je potekao prijedlog da se Matija prozove KOŠTRO MAN što je jednodušno prihvaćeno i od strane prisutnih i od Matije. Dječak je pokazao sjajne pecaroške potencijale uz opasku da je sa svitanjem medju prvima već bio na pontonu. Naravno, sav predan ribolovačkoj strasti malo je zaposatvljao nepisana pravila korektnog odnosa prema kolegama ali mlad je Matija i, s vremenom, svakako će sticati itekako potrebno strpljenje i korektno ponašanje.
U svakom slučaju KOŠTRO MANU čestitamo na preko 3 kilograma ulovljenih bandara uz želju da već prilikom slijedećeg boravka na Srebrnoj nadmaši ovaj debitantski jezerski rekord.

I za kraj ovog izvješća recimo da su vremenske prilike krajem septembra itekako bile totalno ljetnje sa visokim temperaturama i vazduha i jezerske vode. To je i podstaklo Satu i moju malenkost da se ponovo kupaju, da ,,zaronjaju,, i zaplivaju ma kako po izlasku iz vode ne bilo baš najprijatnije…
Satmira, po običaju, teško je bilo izmamiti iz vode i da nije bilo želje za atraktivnim skokom mogao se i prehladiti. Ovako, naša kamera uspjela je da jedan od njegovih lijepih skokova u Srebrno ovjekovječi, da ovim snimkom zdušno pozdravimo protekle lijepe dana uz želju i nadu da će nam naredno ljeto donije nova i lijepa dogadjanja, sjajna prijateljska druženja, čuvarke prepune raznorazne jezerske ribe…

U to ime – ŽIVJELI!!!

« Новији чланци - Старији чланци »

Категорије

Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.