ИМА СЕ – МОЖЕ СЕ!

Већ сада, у јеку мртве сезоне, желимо да упозоримо ривијерџије и њихове пријатеље, да током љета посебно обрате пажњу куда возе своје аутомобиле када намеравају да са Сребрног оду до Великог Градишта и обратно. До недавно, најчешћи и најкраћи пут, био је онај поред Дунава, градским шеталиштем, поред тенис терена и коњског корала.
Е, поменути правац више није проходан за аутомобиле, сада са језера до Градишта морате около-коле, излазним путем право као магистралном друму Пожаревац – Велико Градиште па скренути лево, морате да користите неки од попречних путева који не воде преко SILVER LAKE поседа, односно преко грунтовног власништва господина Слободана Вучићевића.
На то ће вас упозорити уредно постављени саобраћајни знаци али и по три огромне бетонске жардињере усидрене на сред асфалтног пута и с језерске, а и са градиштанске стране. Што би се народски-реперски рекло, ИМА СЕ – МОЖЕ СЕ па је поменути господин купио и наместио жардињере јер зашто би бука аутомобила сметала његовом одмарању, зашто би издувни аутомобилски гасови ометали тенисере у несметаном пребацивању лоптице или, не дај боже, да аутомобили уплаше коње у коралу а потом исти почну да ђипају па поломе ограду, па се дају у галоп…
Значи благовремено смо вас упозорили шта вам је чинити када својим четвероточкашем идете у варош по намирнице, до пијаце, по новине, до општине, до ,,Испод липе’’. Уосталом, и сами знате какав је рестриктиван закон о саобраћају на снази па да не би било казнених поена држите се саобраћајне маркације јер – ПРОПИСИ СУ ПРОПИСИ!
За крај и једна молба.
Ако неко зна колико негативних поена доноси прелаз поред постављених препрека односно жардињера (аутомобилски точкови су већ поред истих утабали пролаз)  – молимо да нам то дојави или остави свој коментар у рубрици која је одмах испод овог текста.
Хвала унапред!

РАПОРТ  – 7. фебруар 2010.

Удари кошаве код Великог Градишта достизали су брзину од 90 км на сат што је проузроковало обуставу пловидбе Дунавом на релацији Голубац – Костолац…
Овај извод из метео-агенцијске вести од суботе 6. фебруара, као и ледена киша, снег и поледица, главни су узроци што током овог викенда нико од ривијерџија није посетио Сребрно језеро.
Дан раније, у петак 5. фебруара, објекат свог оца и остале викендице, обишао је Немања Лазаревић са својим пајташима довезавши се до Сребрног својим већ легендарним YUGO-om. Одокативним прегледом Немања је констатовао да је све потаман на ривијери, да ни на једном објекту ништа не фали, да нигде нема живе душе, да је језеро тотално покривено ледом…
Том приликом Лаки јуноша начинио је и овај приложени снимак на чему му се посебно захваљујемо уз обавештење да је сврстан у екипу сарадника-известилаца блога www.srebrnarivijera.wordpress.com

ГИНИС КАПИТАЛАЦ

У Туристичким проспектима Сребрног језера или у неком другом медијском представљању – неизоставан податак о овој дестинацији је и тај да је на језеру уловљен шаран капиталац који је, због своје тежине и величине, светски рекордер. Због тога, како кажу, нашао је своје место и у чувеној Гинисовој књизи рекорда.
Ова грдосија од шарана, као што видите на приложеној фотографији, уловљена је 17. јуна 1994. године. Шаран рекордер био је тежак 44 килограма и 300 грама, обима 142 и дужине 109 центиметара. Анализом крљушти утврђена је његова старост од 60 година и припадао је подврсти ,,шарана апатинаца’’.
До овог снимка дошли смо захваљујући Драгану Зврку, понајбољем риболовцу међу ривијерџијама коме желимо да већ током наредне сезоне улови шарана ако не за Гиниса онда бар као рекордера Сребрне ривијере…

РАПОРТ – 31. јануар 2010.

До овог двадесетог часа последњег јануарског дана нико од ривијерџија није нам се јавио са извештајем, односно са устаљеним рапортом о стању на најлепшем делу обале Срерног језера. То највероватније значи да овог викенда своје викендице нису посетили они најревноснији (Ристићи плус Аби, Синдикалац плус Драгана плус Цица, Госе Градиштанац плус Мирјана, Лаки плус неко од његових компањона) те стога остајемо без устаљеног рапорт-извештаја…
За узврат ево једног колажа снимљених фотки током прошлог викенда, ево 6 снимака који недвојбено показује сву лепоту и драж Сребрне ривијере и у овим пасјим зимским временима…

НЕЉУДИ

Протекли викенд-боравак на Сребрној ривијери, поред прегршт лепих тренутака, протекао је и у једном мучном расположењу. Наиме, током шетње дуж обале, Лаки је запазио а потом снимио овај ужас, односно како се према природи односе појединци – НЕЉУДИ.
Као што видите на снимку, у чамцу са именом ТУНТА нашао се бубањ од веш-машине пун угинуле рибе. Власнику ТУНТЕ и његовим пајташима, највероватније једним од мноштва језерских рибокрадица, ова млађ требала је да послужи као кедери за постављање стотину метара дугих парангала. Очигледно да су у том покушају нечим били спречени па је у чамацу заборављен бубањ и риба. Наравно, потом је вода из бубња кренула својим током а стотине риба осуђено је на умирање.
Дабогда им се руке осушиле!

РАПОРТ – 24. јануар 2010.

Овонедељни рапорт са Сребрне ривијере припремила је трочлана екипа Лаки, Брано Тузлак и Страле која је током свог 48.часовног боравка евидентирала следеће:
1. у петак предвече, уз вањских -4 и собних +2 (уз ракијицу, шрицер, мезетлуке и захајцани смедеревац као погонско гориво) започео је боравак на језеру. Готово загробну језерску тишину једино је реметио смех поменуте тројке проузрокован филмском узречицом – НЕ КРТИНУ!
2. субота је отпочела јутарњом шетњом и првим обиласком наших објеката на ривијери уз доминантни осјећај зимског спокоја којег је једино реметио овећи детлић својим упорним кочекићањем по упола осушеној оближњој тополи
3. током овог обиласка на Дулетовом плацу запажено је да су његове омиљене животињице скороз-наскроз узурпирале ливаду и једино бетонски подијум на чардаку спречaва их да наставе са ископавањем својих тунела
4. у међувремену комшијска мачка Мара донела је тазе ухваћеног миша а као награду је добила право да уђе код Лакија у дневни боравак на грејање уз већ споменутим захајцаним смедеревацем
5. по налогу Смајли Томице извршен је детаљан преглед његове викендице у потрази за евентуално ,,упеценим’’ мишем на постављени лепак. Нико од поменуте тројице није нашао потенцијалну жртву, али је зато боравак у поменутом простору искоришћен да се узме-украде пелцер од знаног цвећа Томине Биље
6. Лаки је уочио да је неколико дрвених палте, које је брижно сместио испод крова викендице, волшебно нестало тј. да су исте вероватно локалне рибокрадице украле и искористиле током ложења ватре на језерској обали

7. испробан је новокупљени земљани ћуп тако што је у истом на тихој вишечасовној смедеревац ватри скрчкан пасуљ са сланином и коњском кобасицом. А какав је био – боље да вам не причамо, да вам не вадимо зазубице већ дођите и лично испробајте. Бујрум!
8. није уочен ниједан пецарош ни на језеру а ни на увек пренатрпаној брани, а рибу нисмо могли ни да купимо на градиштанској пијаци
9. најупечатљивији утисак током овог викенда на тројицу присутних оставиле су водене птице, лиске и корморани. Има их на стотине, једноставно језеро се црни од њихових тела, док је посебну пажњу привлачио организовани риболов корморана. По некој недиљивој команди окупирали би јата риба, зарањали и потом халапљиво гутали уловљене повеће комаде беле рибе.
10. свакако не смемо да изоставимо појаву ћубастог гњурца који се шепурио, пловио и зарањао уз Лакијев понтон баш тамо где је возач ГСП Београд (службени број 010) спазио повећу видру током новогодишњих празника. Уочено је да је ћубасти гњурац последњи пут зарони непосредно пред повратак у Београд, али тројка није дочекала његов излазак на површину воде што сведочи да се гњурац посветио подводном мезетлуку
11. Срећко Казанова – status quo!

РАПОРТ – 17. јануар 2010.

Наш овоседмични устаљени рапорт превасходно се односи на празничне дане тј. на српску Нову годину када су на ривијери боравили нераздвојни трио Драган Синдикалац-Драгана-Цица те Параћинац-Градиштанац и његова супруга Мирјана.

Драган, легендарни лидер крагујевачког синдикалног покрета, проследио нам је следећи извештај:
1. време је било какво само пожелети се може, право пролетно са кошавом ни у назнакама
2. пецароша је било на све стране а највише с једне и друге стране бране
3. српска Нова дочекала се свечано и уз традиционално шенлучење: пуцало се на све стране али се наша ривијера није придружила јер једноставно нисмо имали из чега да припуцамo
4. свих петоро поменутих заједнички је дочекало, уз богату трпезу и разноврсно пиће, прве минуте 14. јануара
5. ујутро се глава бистрила уз шумадијски чај тј. кувану ракију
6. наравно, извршен је инспекцијски преглед свих викендица и једнодушно је констатовано да је СВЕ ПОД КОНТРОЛОМ, да викендице жељно чекују своје газде и њихове пријатеље
7. нажалост, ни овог пута нисмо видели видру коју је Лаки запазио током свог боравка за дочек оне Нове године
8. нажалост (по други пут), Срећко Казанова није се појављивао и по свој прилици чека да се Дуле Павлец допеља до своје брвнаре па да му се и он придружи

ДУЊА СА ТОПАЛОВОГ БРДА

Дружећи се са ривијерџијама, а поготово са господином Зораном Лазаревићем и његовом причом о Сребрном језеру, мало мало се помињало једно име – ДУЊА!
И то, богами, стално у позитивном контексту, као на пример: да питамо Дуњу он то сваки дан ради… ма може то Дуња својим камионом… само то Дуња зна да уради како треба… ништа не брините ако он то узме у своје руке има да на крају испадне као за изложбу… Дуња је ту без премца и пентра се по крову као мачка… па пола објеката на ривијери је Дуња својим рукама саградио…
Чекао сам да чујем и коју покуду, да га ривијерџије као и све остале, по обичају и шали, оцрне i ојаде али једино што покудно чух и што су му замерали – је чињеница да се Дуња осталим комшијама не придружује за чашицу ракијице, пива или вина тј. замерали су му што се увек налива соком или coca-colom:
- Таква људина, такву добру ракију пече а само СОК па СОК. И то без мехурића! Негазирани! Ма такви се рађају само у Чачку и то искључиво на чувеном Топаловом брду!
А тај чачанин имена је Горан Дуњић и када би га хтели укратко описати онда би га једноставно назвали – ЖИВОТНА СВЕЗНАЛИЦА. Јер ова сјајна људина је и зидар, и тесар, и бравар и вариоц, и камионџија и тракториста, и аутомеханичар и електричар, и сточар, и воћар и виноградар, печењар и месар… и изнад свега примерано-поштовани ДОМАЋИН, узорни Горданин супруг, поносити отац синова Владана и Зорана.
Већ на први поглед, мада његово кретање некако успорено делује, премда тихо и одмерено говори – Дуња ће вас освојити својим јамицама на образима и шеретским смешком те неком зачкољицом коју је спреман муњевито да изабаци само ако му дате повода и инспиративно подстакете његов враголански дух. Али, већ наредног момента чућете га како окупљене упозорава да је доста било седења и безциљног разглабања, да треба устати и под хитно уради ово или оно. С тога и не чуди често помињани податак да је Дуња својим рукама изгадио пола језерских викендица, да је свакој дао неко своје обележје, да су многи понтони илити марине дело његових руку…
- Мени је Дуња помогао до неба! – истиче Зоран Лаки Лазаревић присећајући се како их је Дуња звао телефоном и питао који сте ред озидали. Када је чуо одговор и сконтао да таквим темпом Лакијева викендица до краја лета неће бити под кровом, добродушно-вредни чачанин сео је у кола, дошао је на градилиште и очас озидао преостале редове па започео са бетонирањем плоче.
А што се језерске рекреације, односно пецања тиче, ту је Дуња сличан свом врлом пријатељу Лепом Мићи. И он забаци штапове те чека да се риба сама од себе упеца али уместо да оде у кафану, како то обично ради његов први комшија, он се прихвати неког посла, нешто гради или дограђује, оправља и поправља. То што створи својим вештим рукама надомешта вишекилограмске амуре и шаране, то су истински риболовачко-животни трофеји изузетно симпатичног доброг човека са Топаловог брда.

БОЖИЋ  БАТА

Током протеклих божићних празника, Срберну ривијеру и њене објекте је обишао, а ко други, него БОЖИЋ БАТА и уз поклоне остављене у прозоре – ривијерџијама поручио следеће:

1. ДРАГО ЦУЈКА да под хитно избаци труле даске са прилаза свом понтону и тако исти оспособи за несметано пецање, како њему лично, тако и осталим заинтересованим
2. ЛАКИ ЛАЗАРЕВИЋУ добри БОЖИЋ БАТА је поручио да заврши комплетирање ограде на новосаграђеној тераси како би спречио кошаву да му наноси лишће у већ ограђени предивни вањски простор његове викендице
03. БАНЕТУ БАНЗУЛИ да нађе вакта да коначно оконча радове на постављању изолационих плоча и да већ једном донесе одлуку о свом будућем брачно-ванбрачном статусу
04. СМАЈЛИ ТОМИЦИ и његовој лепшој половини Биљи, БАТА БОЖИЋ је поручио да убрзају финалне радове јер тако је мало преостало да њихова кућица заблиста пуним сјајем, поготово ако из исте избаце вештачко цвеће
04. Брачном пару РИСТИЋ и њиховој Аби,  БОЖИЋ БАТА указује на неопходност да буду широкогруднији како унутар породице тако и у односу на комшије тј. да се својски потруде да и њих и себе натерају да доврше послове које стално одлажу. Наравно, Душица и Прераг морају свим силама да утичу на Аби како би подмирила прохтеве Срећка Казанове када се исти с пролећа врати
05. И изузетно сређену викендицу ДРАГАНА ЗВРКА посетио је БОЖИЋ БАТА и власнику исте поручио да се у новој години улови ривијерског капиталца (свеједно шарана или амура), ако он то не може нека сво своје умеће пренесе на предивну унуку Вању
06. Легендарном ДРАГАНУ СИНДИКАЛЦУ посетилац током протеклих божићних празника лично је уручио ферман у коме му налаже да на викендици и с њене друге стране направи улазна врата те да с првим топлим данима настави с обуком пливања свог ћалца Радисава
07. ДУЛЕТУ ПАВЛОВИЋУ, односно Дебелом илити Павлецу, Божић Бата је поручио да још боље наоштри кртица-мотику, да поведе више бриге о прехрањивању сеница и других птичица те да стриктно примењује прописану терапију тј. да не помишља да лизне ни ракијицу, ни бело, ни пиво…
08. Божић Бата није заобишао ни ,,домаћина’’ ривијере односно ГОСЕТА ПАРАЋИНЦА илити Градиштанца пожеливши му да у потпуности среди и за становање оспособи новосаграђено поткровље. Пуно успеха пожелео му је и у борби са сеоским кравама које уништавају предивно цвеће госпође Мирјане
09. ЛЕПОМ МИЋИ добри Божић Бата жели да свог Коминца пајташа надпева при сваком дружењу за кафанским или другим хасталом (На хасталу гори свећа ти си Мићо моја срећа). У наредном периоду МИЋА не би требао да понови прошлогодишњу грешку и да благовремено не предузме све мере око унусног извоза маслача, а који тако добро рађа на ливади испред његове викендице
10. власнику десете ривијерџијске викендице господину ГОРАНУ ДУЊИЋУ добродушни Божић Бата је поручио да не претерује са соковима без мехурића, да се окане Лакијевог мајсторисања око металних врата те да у мноштву послова које свакпдневно обавља малкице прикочи. Гост Сребрне ривијере препоручио је ДУЊИ  да се, ако који случајем затреба, опет прихвати улоге домаћина годишњег састанка јер је претходну баш шамионски одрадио…

РАПОРТ  – 10. јануар 2010.

Нешто раније него уобичајено (недеља је подне а не вече) ево најновијег рапорта са Сребрне ривијере, ево другог овогодишњег извештаја насталог залагањем нашег новог сарадника господина Драгана Алемпијевића.
Уз захвалност, да видимо шта је то популарни Синдикалац запазио на ривијери током дводневног боравка:
1. изузетно јака кошава са ударим и до 100 метара у секунди, како то метеоролози кажу, онемогућавала је било какаву дужу шетњу и  боравак у природи
2. но и ,,присилни“ боравак у затвореном простору, уз мирис супе и ватру у ћошку, стварао је пријатан угођај веселом трилингу Драгана, Цица, Драган
3. уз кошаву у лице, ипак су обиђене све наше викендице и, што се оно каже, СВЕ ЈЕ ПОД КОНТРОЛОМ
4. Лакијев алрам није испробан како се не би трошила батерија, а ни уплашио птичији род у близини
5. ни на Дунаву ни на Сребрном, није запажен ниједан пецарош, а ни у назакама нису примећени трагови рибокрадица
6. затишје у зимовнику искориштено је да се из Зврковог и Дулетовог чамца избаци вода
7. ни током овог другог новогодињег викенда није се појављивао Срећко Казанова